Šta mladi danas sve ređe praktikuju, a od suštinskog je značaja za zdrav i kvalitetan život?

Sigurno ste i vi već primetili kako sve više mladih ima problema sa vidom, ravnim tabanima, krivom kičmom, gojaznošću, glavoboljom, nesanicom i sličnim problemima.
Mnogi to povezuju sa prekomernim korišćenjem mobilnih telefona, kompjutera, televizora i uopšteno, previše nekvalitetno provedenog vremena. U tome možda i ima istine, a tim pre što su mladi prestali da se bave svakodnevnim aktivnostima koje pomažu telu da ostane mlado, a duhu da ostane pozitivan.
Razmislite, iako nam je bilo koja informacija lako dostupna i do nje se može doći u svega nekoliko klikova, deca su često frustrirana, agresivna i nesrećna.
Šta se dešava sa mladim ljudima?
Ovo o čemu ćemo u nastavku teksta govoriti, ne odnosi se na svakog pojedinačno, čast izuzecima, ali se odnosi na mlade u globalu.
Aktivnosti kojima su se prethodne generacije više bavile i samim tim bile mnogo zdravije:
Sport: imamo i danas dobrih sportista i mladih talenata, ali ih je mnogo manje nego pre, ako deca i imaju talenat, on ostaje duboko skriven jer deca nisu motivisana i nemaju ni želju ni volju da se bave sportom. Kod većine je izgovor kako nemaju vremena za sebe, kako ih škola previše obavezuje, ali istina je da dan traje dvadeset i četiri sata, što je sasvim dovoljno za sve što želimo. Ključ je samo u dobroj organizaciji, kao što smo govorili u nekom od prethodnih članaka.
Opšte je poznato da nakon dvočasovnog treninga, pa čak i manje, dete se oslobađa negativne energije, umorno je pa će samim tim i lakše da zaspi, te će problemi sa spavanjem biti ređi, a san zdraviji, što će rezultirati bolju produktivnost i koncentraciju u toku dana.
Druženje: kako su se načini komunikacije izmenili, tako se umnogome promenio i oblik druženja. Tako nije redak slučaj da dete provodi vreme ispred malih ekrana, tvrdeći kako se onlajn druži sa prijateljima. To nije loše kad se uzme u obzir da su nam dragi ljudi daleko i da znamo da postoji mogućnost da se čujemo, pa čak i gledamo preko kamere, ali takva vrsta druženja nikad neće moći da zameni viđanje osobe uživo. Ljudi zaboravljaju da komuniciraju sa drugim ljudima iz njihove sredine, kad se prijatelji nađu u kafiću, nije redak slučaj da svako od njih povremeno ili čak konstantno proverava svoj telefon. Time je došlo do toga da imamo sve više antisocijalnih ljudi, nesposobnih za komunikaciju uživo, a čest problem je navodni nedostatak tema za razgovor, što je našim roditeljima i bakama i dekama bilo nezamislivo.
Odlazak u prirodu: Mnogi čak ni ne primećuju lepote prirode kojima su verovatno okruženi. Previše se vremena provodi kod kuće, spava se do kasno, a isto tako kasno se i odlazi na spavanje. Mladi neretko prespavaju jutro, za koje se zna i narodna izreka kaže da je pametnije od večeri i da je najbolji deo dana. Ne samo to, nego retko kome padne na pamet da ode u park, sedne na klupu i čita knjigu ili se jednostavno opusti. O jednodnevnim izletima u prirodi i da ne govorim. Ta tradicija kao da odlazi u zaborav. Tempo života je brz, ljudi jedva čekaju vikend da bi ga preležali i odmorili se, ali u većini slučajeva, sam odlazak u prirodu predstavlja svojevrsan odmor i opuštanje. Sunce i priroda nam daju pozitivnu energiju, i pozitivno utiču na naš imuni sistem. Međutim, mladima je često izgovor kako bi oni izašli, ali nemaju sa kim.
Pa čak i da nemate, ljudi, za šetnju vam nije uvek potreban partner. Krenite sami, razbistrite svoje misli, a ako još nađete i nekoga ko bi vam pravio društvo, još bolje.
Nemojte da stavite slušalice u uši i time se ograđujete od spoljašnjeg sveta. To možete i kod kuće. Okružite se zvucima prirode i uživajte u njoj.
Hor, folklor, gluma, borilačke veštine, književni i likovni klubovi, toliko kulturnih dešavanja koje oni prave, bioskop, pozorište… Za mnoge od tih dešavanja ljudi ni ne znaju da se odigravaju u njihovom gradu jer ih ne interesuje.
To je šteta jer takvi događaji i skupovi oplemenjuju dušu, razvijaju empatiju i toleranciju ka sklonostima drugih, kao i vašu priliku da se iskažete, odnosno otkrijete i pokažete u čemu ste dobri ili radite ono što volite.
Balet, opera, mladi ljudi imaju odbojnost i nerazumevanje prema ovakvim stvarima. Kad slušaju operu, neretko pomisle: „Šta li vrišti ova? Ja to ne bih radio ni da mi plate“, kada neko recituje izražajno, biva okarakterisan kao zamajani štreber koji se previše uživeo u svoju ulogu i slično. A ista ta deca, sa interesovanjem slušaju pesme o mafiji, parama, drogama i kurvama.
Radije ćemo gledati film preko netfliksa ili na televiziji nego da dajemo pare za bioskopsku kartu. Tačno je da nam je sadržaj mnogo dostupniji i po manjoj ceni, ali ništa ne može da zameni doživljaj gledanja filma na platnu.
Ovo su samo neke od stvari koje su se drastično izmenile i to na našu sopstvenu štetu i štetu našeg društva.
Znam da će mnogi mladi sa prezrenjem čitati ovaj tekst, ali znajte da istini nekad treba pogledati u lice, a i naučiti da poštujete tuđa mišljenja. Nemojte nesmotreno prezreti tekst koji čitate, već razmislite kao zreli ljudi, razmislite o svojoj budućnosti i onome što želite za sebe. Ne dozvolite lenjosti da vas pobedi i negativnim stavovima da utiču na vas. Setite se izreke: „Kakve su vam misli, takav vam je život“. Ovo nije filipika o novim naraštajima i svemu što rade, ovo je jednostavno tekst o tome šta su mladi uglavnom prestali da rade, a od suštinske je važnosti.
Ako se barem jedna osoba koja pročita ovaj članak odluči da napravi neku pozitivnu promenu u svom životu, cilj ovog teksta je ispunjen.

Dan zaljubljenih, za svakog po nešto

Ovih dana se takozvana ljubavna euforija dosta zahuktala, s obzirom da iako je prema pravoslavnom kalendaru danas, 14. februara praznik Sveti Trifun i kod nas ne postoji Dan zaljubljenih, mnogi ipak žele da ga obeleže jer imaju partnera i smatraju da bi bilo lepo obeležiti taj dan sa njim i pokloniti mu pažnju.
I dok se mnogi raduju i užurbano trčkaraju po prodavnicama u želji da za svog partnera kupe što lepši poklon kako bi se sutra radovali njegovom osmehu i sreći kada ga bude video/, drugi su potpuno ravnodušni prema tome jer još uvek nisu našli odgovarajućeg partnera.
Neki su ravnodušni, dok drugi koji nemaju partnera, prosto počinju da se pitaju šta sa njima nije u redu.
Nema to veze sa Danom zaljubljenih, mogu oni to da se zapitaju i bilo kog drugog dana, ali je tog dana prosto sve u znaku ljubavi i nekako je više izraženo.
Ako uzmete telefon i bacite pogled na internet, svuda oglasi o „ljubavnim ponudama i popustima“, slatke ljubavne sličice i poruke za svog partnera, svaka treća slika na Instagramu je slika osobe sa njenim partnerom.
Kad to više ne možete da podnesete, odlučite da izađete napolje, a tamo još i gore. Na svakom uglu prodavci plišanih igračkica i srca, cveća i čokoladica, šljašteće reklame kako treba kupiti sve naj za svoju devojku ili dečka, a na svakom koraku se mogu videti zaljubljeni parovi kako šetaju držeći se za ruke, grle se ili čak ljube.
To nekim osobama koje nemaju partnera ili su skoro raskinule, može biti iritantno jer ih podseća na ljubav a još nisu preboleli prethodnu ili se prosto osećaju usamljeno jer većina koje poznaju su otišli da provedu dan sa partnerom.
Dragi moji, ne očajavajte. Dobra vest je da verovatno nema ništa pogrešno u vezi vas nego jednostavno još niste naišli na pravu osobu, ili ako ste skoro raskinuli, treba vam vremena da se oporavite.
Iako je lep osećaj ljubavi i kad znate da ste voljeni, setite se da nije sramota biti sam, uostalom bolje da budete sami, nego da ste u vezi sa osobom koja vas ne čini srećnima I zadovoljnima ili u vezi koja prosto ne funkcioniše.
Držite do sebe i neka vas to što nemate partnera ne zabrinjava, sve dolazi u svoje vreme i kad se najmanje nadamo. Na svetu ima preko sedam milijardi ljudi,, što znači da u generacijama ima i više nego dovoljno izbora, samo ćete možda morati da sačekate da naiđete na pravi.
A evo par reči i za zaljubljene:
Nadam se da ste srećno zaljubljeni i da dobijate puno ljubavi i poštovanja od svojih partnera. Isto tako i vi treba da pružite ljubav partneru i pokažete mu da vam znači. Kao što biljke treba zalivati da bi preživele, tako i ljubav zahteva negu. Da bi ljubav nastavila da gori u vašim srcima, potrebno je pre svega da i vi sami istinski volite i poštujete svog partnera, da ga ne napuštate i budete mu podrška i oslonac čak i u teškim situacijama, da budete tolerantni i strpljivi, da pokažete razumevanje i budete spremni da napravite određene kompromise sa vašim partnerom.
Podrazumeva se da i vi sve to isto očekujete od partnera.
Ipak, ljubav je bitan i neizostavan deo naših života, iz ljubavi smo nastali, s ljubavlju i stvaramo. No, ako se pak osećate zabrinuto i stresirate se jer biste svom partneru želeli da poklonite nešto, a nikako ne možete da smislite šta, moj iskreni savet je da se opustite. Šta god da smislite, vaš partner će verovatno biti zahvalan i svideće mu se to što ste napravili.
Nekad i mali znaci pažnje mogu biti velika uspomena. Poklon ne mora da bude materijalne prirode, jednostavno odvedite partnera na neko lepo mesto i uživajte.
Provedite vreme zajedno, nema lepšeg poklona od toga.
Čak i samo neka lepa i iskrena poruka, kreativno napisana i poklonjena, može biti savršen poklon i dokaz ljubavi.
Ovo je vaš dan i iskoristite ga što bolje možete. Uživajte i provedite vreme sa svojim partnerom koje ćete posle dugo dugo pamtiti.
Međutim, kad je reč o ljubavi i poklonima, znajte da ako se dvoje zaista vole, svaki dan će im biti kao dan zaljubljenih. Ljubav ne treba poseban dan da bi se istakla, niti poseban povod, jednostavno uživajte sa svojim partnerom, voli te ga I poštujte, poklanjajte mu pažnju svakog dana I trebalo bi da budete srećni.
Slušajte svoje srce, ono će vam reći ko je prava osoba za vas.
Pišite nam: kakvi su vaši stavovi u vezi Dana zaljubljenih?
Ako imate partnera, kako planirate da ga proslavite?
Ako nemate, kako se osećate povodom toga?

Oproštaj, od čega sve zavisi hoćemo li oprostiti nekome?

Ljudima kojima su više-manje poznata hrišćanska načela, poznato je da je oproštaj jedna od bitnih stvari kojih svako treba da se pridržava. Propoveda se da ćemo i sami biti duhovno stabilniji i mirniji ako praštamo drugima jer samim tim oproštajem, mi se oslobađamo negativne energije, osvetoljubivosti i besa koji bi u nama nastavio da se rasplamsava kad bismo se setili nepravde koja nam je učinjena.
U suštini, ovo načelo je dobro, ali nažalost, mnogi su svedoci toga koliko su se svet, odnosno ljudi izopačili i mnogo je onih koji će stalno iskorišćavati tuđu dobrotu, iskrenost, milosrđe ili dobru volju, stoga se ne može baš sve oprostiti, uz dužno poštovanje religiji.
Normalno da svi imamo različita osećanja i prag tolerancije za koji je poželjno da bude što viši jer u životu smo stalno prinuđeni da pravimo kompromise kako bismo funkcionisali, ali isto tako se mora jasno utvrditi njegova granica.
Vrlo je bitno da poštujete sebe i ne dozvoljavate da vas drugi ponižavaju i iskorišćavaju.
Ukoliko vas neko ismeva ili pokušava da manipuliše vama, trebalo bi da tome stanete na put. Ima različitih oblika ovih pojava; neke su blaže, a neke pak ozbiljnije i u zavisnosti od toga odlučujemo hoćemo li nekome oprostiti.
Koji sve faktori mogu da utiču na našu odluku o pružanju druge šanse nekome?

Pre svega, zavisi od toga ko vam je učinio nešto loše. Ako je to osoba koja vam jako znači, sa jedne strane će te joj lakše oprostiti upravo zato što vam je stalo do nje, dok će i razočaranje biti utoliko veće, što vam osoba više znači. Ne kaže se bez razloga da je tanka granica između ljubavi I mržnje, pa u tom slučaju može da se desi i upravo suprotno. Naime, da vam je bilo ko uradio tako nešto, ne bi vas toliko pogodilo, ali pošto je to uradila osoba koja vam znači, mnogo vam je teže palo. To je takoreći mač sa dve oštrice.Isto tako zavisi i od toga šta vam je ta osoba učinila. Ukoliko ste saznali da vam je na primer voljena osoba pričala loše iza leđa ili vas prevarila, sigurno vam neće biti svejedno, no mnogi će preći čak i preko toga.
U takvim situacijama obično želimo da čujemo objašnjenje krivca zašto je to uradio/la i ako je dovoljno dobro, i ono može da bude pomoćni faktor pri odlučivanju da li ćemo dati osobi koja nas je povredila drugu šansu ili ne.
Laži su takođe jedna od krupnijih stvari koje su jako teške i loše za naš odnos i naša odluka takođe može zavisiti od toga koliko je laž bila krupna ili čak i od toga koliko dugo nas je osoba lagala.
Kad je reč o lažima, više o tome možete da pročitate u članku koji smo već obradili.

https://lifecoachcom7.wordpress.com/2020/01/16/lazi-i-njene-posledice-da-li-je-iskrenost-uvek-najbolja-opcija/

Ne samo objašnjenje, već u tim trenucima želimo da nam se osoba koja nam je učinila nešto nažao izvini, ili bar pokaže da joj je žao zbog toga što je učinila. To neće moći da izmeni prošlost, ali će nama biti lakše da pređemo preko toga.
Istina je da mnogi imaju problem da progutaju ponos i izvine se kad treba, iako su svesni toga da su pogrešili, što svakako nije dobro jer će to samo pogoršati odnos između tih osoba. Ako vam je zaista žao zbog nečega što ste učinili i želite da vam osoba oprosti, pokažite joj da vam je žao. Jedno izvinjenje vam neće skinuti krunu s glave, mada se mnogi ljudi boje da se izvine, upravo iz razloga što se boje da osoba neće prihvatiti njihovo izvinjenje i da su takoreći bez razloga progutali ponos.
Naravno, bitnu ulogu igra i to koliko puta vam je osoba učinila nešto nažao.
Kad neko pogreši prvi put, većina nas će više-manje preći preko toga, nadajući se da voljena ili bliska osoba neće ponavljati svoje greške, pa čak I ako se još jednom ponovi. Međutim, ako se slične greške stalno ponavljaju, posle nekog vremena će većina shvatiti da je besmisleno davati još jednu šansu ako je osoba hiljadu prethodnih prokockala zajedno sa vašim poverenjem.
Nekad čak savest krivca bude toliko jaka, da on sam sebi to ne može da oprosti, iako ste mu vi u suštini već oprostili, no ipak mu bude lakše kad zna da je dobio još jednu šansu. Jedan od poznatijih fenomena je osećaj radosti nakon saznanja da nam je osoba oprostila.
Takođe će se nekad javiti unutrašnja borba u nama samima oko toga treba li ili ne treba da oprostimo, pa srce je već prešlo preko svega, dok razum poručuje da ne budemo naivni. Zapamtite, u ovom slučaju, srce igra glavnu ulogu jer je oproštaj zasnovan na emocijama, koliko god neki mislili suprotno.
Laži, prevare, izdaja, nepoštovanje I podsmevanje-sve su to stvari preko kojih ljudi teško prelaze, stoga pazite kako se ponašate prema bližnjima.
Dakle, neka od pitanja od kojih zavisi vaša odluka da oprostite i date šansu prijatelju, članu porodice ili voljenoj osobi mogu biti:
Ko je to učinio?
Šta je učinjeno?
Iz kog razloga je osoba to učinila?
Koliko često osoba ponavlja greške?
Da li se kaje zbog toga?
Čitav ovaj sled pitanja i odgovora na njih se smenjuje i obrađuje u našem mozgu pre nego što donesemo odluku, a većina nas u trenutku besa, ljutnje, tuge, frustracije ili povređenosti, neće čak ni opaziti kakvu ulogu igra njegova podsvest da bi došla do prave odluke, dok je kod drugih pak svest o tome malo više razvijena, pa se i sami zapitaju. U tu svrhu je i napisan ovaj članak.

Prvi deo: Balkanci i sport

Jedan od serijala koji ćemo raditi će opisivati mentalitet ljudi sa balkana u različitim situacijama. Svaki narod ima svoja obeležja, kulturu i običaje, ali mi ćemo se skoncentrisati isključivo na nas. U svakom članku ćemo analizirati mentalitet Balkanaca na jednu specifičnu temu, a upravo članak koji čitate predstavlja prvi deo ovog serijala.
Današnji tekst će biti posvećen sportu, s obzirom da mi imamo čime da se ponosimo kad su u pitanju naši sportisti koji imaju mnogo uspeha kako na evropskom, tako i na svetskom nivou.
Zbog ekonomske situacije u državi, mnogi sportisti su primorani da treniraju u znatno lošijim uslovima nego njihove kolege iz drugih zemalja, ali je to ujedno ojačalo naše i pripremilo ih za utakmice po kiši i snegu, ili treninge na jako niskim i visokim temperaturama.
Jedna od naših glavnih karakteristika jeste inat. On ne mora uvek biti negativna osobina, upravo je on mnoge sportiste doveo do vrha. Kada niko nije verovao da će uspeti, a oni u inat tome dođu do vrha. Tada čak i oni koji su ih sputavali ili govorili da neće uspeti, sa ponosom ističu kako je to naš sportista.
Balkanci su veoma saosećajni, a to se posebno odražava kada gledaju neki sport. Nije retko da se Balkanac mnogo više iznervira kad neko promaši gol, nego sam taj igrač koji je promašio.
„Ja bih bolje igrao!“
„Moja baba bi pre dala koš!“
Samo su neki od izraza koje Balkanci ovde koriste da izraze nezadovoljstvo zbog loše igre ili propuštene prilike. Ali zato kada njihovi favoriti postignu pogodak, onda je u kući veća graja i veselje nego na stadionu.
Zbog te svoje saosećajnosti, mnogi od nas imaju potrebu ili želju da pružaju podršku ljudima koje vole ili favorizuju, tako nije redak slučaj da kad Novak Đoković zbog vremenske razlike igra meč u tri sata preko noći, mnogi ostaju budni samo da bi ga gledali, bez obzira na to što mogu rezultate da vide i sutra na internetu.
Na stadionu je takođe specifična situacija. Mnogi stranci koji su došli da gledaju utakmicu na srpskim stadionima kažu da nigde nisu videli vatrenije navijače. Naravno i u drugim zemljama se navija, samo što je tamo ponašanje na stadionima regulisano strožim kaznama. Baklje, navijanje, tuča, palice, pevanje, radost zbog pobede i zajedničko slavlje, sve su to stvari koje ćete sigurno videti i osetiti ukoliko se nađete na nekom od naših stadiona.
Zvezda ili Partizan, večito je pitanje i predmet rasprave. Balkanci su u stanju da se pobiju ako ih neko ne daj bože provocira na račun favorita ili čak i samo ako podržava drugi tim, a i sami znaju da svi ti igrači posle utakmice zajedno piju i proslavljaju, bez obzira na pobedu ili poraz.
Još jedna od naših odlika je snalažljivost, pa tako navijači često pokušavaju da ispod odeće sakriju kesicu semenki ili kokica, a možda čak i flašu piva, kako ne bi morali da kupuju tamo jer je pribogu, tamo tri puta skuplje.
Međutim, karte za utakmicu su dosta skupe i neki jednostavno ne mogu to sebi da priušte ili ne žele da troše toliki novac na to, pa je kod nas takođe popularno okupljanje. Prijatelji se skupe, kupe grickalice i obavezno pivo, pa odu kod nekoga i uključe televizor, a onda počinje navijanje i slavlje, kao da su na stadionu. I kafići budu veoma puni kad su utakmice jer i oni puste prenos utakmice, pa oni koji se nađu u gradu, svrate da popiju kafu i usputt pogledaju utakmicu. Takođe i kladionice zarade dosta novca tada jer neki ulažu sve do poslednje pare koju su poneli na tim za koji navijaju, dok drugi dođu čisto zato što je kafa jeftinija, a usput mogu da uzmu i hemijsku.
Ako sudija ne svira faul ili penal a trebalo je, ili ako mu izgubi omiljeni tim, Balkanac će iznervirano tvrditi da je utakmica nameštena, sudija potplaćen, kao i igrači.

Napomena: ovaj serijal nije osmišljen kako bi vređao ili predstavljao nešto u lošem svetlu, već je isključivo zabavnog karaktera i da podstakne mlade da vole svoju državu, kulturu i narodne običaje i da se ne stide svog porekla.

Protiv predrasuda i licemerja

Prvi utisak jeste bitan jer je to prvo što saznajemo o osobi koju tek upoznajemo, ali danas mnogi donose neoborive predrasude samo na osnovu onoga što prvo vide, što svakako nije dobro.
Problem je u tome što je jako teško ne osuditi nekoga jer se u našem mozgu formira mišljenje o toj osobi na osnovu svega što opazimo vezano za tu osobu i automatski nam je neko privlačan ili odbojan.
Ima naravno i slučajeva kada nakon što dobro upoznamo nekoga, shvatimo da je prvi utisak zapravo pokazao pogrešnu sliku o njemu i to se zove halo-efekat.
Sigurno ste mnogo puta u sebi pomislili nešto poput ovoga:
„Užas, pogledaj kako mu je zgužvano odelo“.
„Kako joj je neuredna frizura, mogla je malo da se sredi pre nego što je došla na žurku“.
I na osnovu takvih stvari ste doneli odluku da se ne želite družiti sa tom osobom ili ste je i podsvesno potcenili.
Ključ je u tome da promenimo proces našeg razmišljanja.
Sad se sigurno pitate kako to da uradite.
Odmah ću vam napomenuti da to nije lako i da moraju da postoje jako dobri i čvrsti argumenti kako biste izmenili svoj način razmišljanja.
Kada nešto slično pomislite sledeći put, probajte da se zapitate: „A možda je on/a dobra osoba?“
Nekima to ne bi bio dovoljan argument, stoga ako zaista želite da promenite to kod sebe, morate da shvatite da svi mi imamo mane. Niko nije savršen, a na mnogo toga ni ne možemo da utičemo, stoga nije pravedno da nas drugi osuđuju zbog toga, a isto tako nije pravedno ni da mi osuđujemo druge.
Ako neko nosi frizuru koja vam se ne sviđa, setite se da su ukusi različiti, ako je na primer došla neka devojka sa masnom kosom na posao, možda je imala puno obaveza ovih dana pa nije stigla da je opere, ili je samo nemarna, ali nemarnost ponovo nije razlog da izbegavamo nekoga ili ga ogovaramo sa prijateljima ili kolegama.
Ako je neko došao sa pocepanim patikama u školu, možda nije imao novac da kupi nove ili ih je usput pocepao pa nije imao vremena da se vrati kući i zameni ih. Zadirkivanja na tu temu su češća u nižim razredima jer starija deca imaju bolji pojam o vrednosti novca i šta znači finansijska situacija.
Međutim i kod starije dece, pa čak i ljudi su prisutne neke druge vrste predrasuda poput:
„Jesi li je videla? Stavila je kilo pudera“ ili „Pogledaj, nije uopšte lepo iscrtala obrve“.
Zašto širiti glasine o nečemu lošem? Ako vam je to drugarica, skrenite joj pažnju, ali neprimetno, kako se ona ne bi osećala neprijatno, a ako nije, jednostavno nemojte drugima skretati pažnju na to.
Kad je reč o izboru partnera, svako će izabrati nekoga po sopstvenom ukusu, stoga je suvišno komentarisati na primer:
„Pogledaj kako je debeo, nikad ne bih mogla da budem sa njim“ ili „Užas, lice joj je puno bubuljica, kako mu nije grozno da bude sa njom?“
Tada se setite da to nije vaš partner nego partner te osobe i izbor je na njoj. Možda je ona srećna sa njim jer se jako dobro slažu.
Licemerje je danas veoma prisutno u društvu i stalno se ističe, što je veoma nepoželjno. Razumljivo je da se nečiji izgled prosto nametne kao tema, ali pokušajte da bar budete umereni. To ne znači da niste objektivni ili da svet treba da posmatrate kroz ružičaste naočare, već da prihvatate nečije mane i ne osuđujete ga zbog toga.
Ako neko nosi skupoceno odelo ili markirane torbe i obuću, to može oslikavati njegovo bogatstvo, ali ne mora da znači da je dobra osoba i obrnuto.
Ljude treba procenjivati po njihovom ponašanju i postupcima, kao i načinu na koji govore.
Lepo kaže narodna izreka: “Odelo ne čini čoveka”.
Međutim, problem današnjice je taj što ljudi većinu ovoga i sami znaju, ali prosto ne žele ili smatraju besmislenim da primenjuju to, što zbog sopstvenog interesa, što iz straha da će I oni biti tako odbačeni i osuđivani.
Nažalost, u našoj zemlji je dosta popularna rasna diskriminacija roma, osoba sa hendikepom I slično,pa mnogi naprimer ne žele da se druže sa njima iako su procenili da nisu loši ljudi, upravo zato što prate sledeći tok misli:
“Ne želim da me drugi ljudi vide sa njim/njom, ko zna šta će da pomisle”.
Time uviđamo da se donošenje predrasuda I licemerje šire poput zaraze i treba da stanemo na put tome i suzbijemo ovakva razmišljanja I pojave koliko god je moguće. Upravo iz tog razloga sam odlučila da napišem ovaj članak.
Da ne bi došlo do zabune, to sada ne znači da treba potpuno da zanemarite svoj fizički izgled, naprotiv. On dosta govori o vama i to je prvo što ljudi primećuju, stoga je poželjno da se trudimo da izgledamo prikladno i po sopstvenom ukusu.
Međutim, ne smemo zaboraviti da je unutrašnja lepota još i važnija, stoga treba raditi prvenstveno na tome.
Nemojte se stideti da pokažete ko ste. Svi treba da radimo na sebi i trudimo se da se promenimo nabolje, međutim, ako vas drugi osuđuju zbog nečega na šta ne možete da utičete i ne smatrate to moralno pogrešnim, problem je u onima koji tako razmišljaju ili govore. Samo budite ono što jeste, uvek će biti onih koji vas podržavaju i razumeju; uostalom, na svetu ima toliko različitih ljudi, pa je i nemoguće dopasti se svima.

Baksuzan dan, kako se postaviti protiv loše sreće koja nas je zadesila?

Godina ima trista šezdeset i pet dana i moramo znati da nam neće svaki od njih biti podjednako dobar, iako nam se pogotovo kada proživljavamo te loše, čini kako je to najgori dan ikada.
Tada se setite kako ste za mnogo prethodnih događaja isto tako govorili, ali sada kada ih posmatrate nakon nekog vremena, ne deluju vam ni približno toliko strašno. To vam u trenutku neće puno pomoći, bar ne na svesnoj bazi, alićete svakako time poslati signal mozgu da vam je potrebno da se smirite.
Jedan od Marfijevih zakona poručuje da nesreća ne dolazi sama, što će reći da kada imamo takozvani baksuzan dan, dešavaju nam se loše stvari jedna za drugom i čini nam se da je ceo svet protiv nas. Ali verujte da nije tako i da je to samo trenutan subjektivni osećaj.
Ustanemo ujutru kada shvatimo da nismo čuli budilnik i da kasnimo na posao, žurimo da se spremimo i uključimo u saobraćaj, a ono kao za inat, gužva, u međuvremenu shvatimo da smo obukli isflekanu majicu. Nekako preguramo dan na poslu, a kad se vratimo kući, shvatimo da su nam dokumenta ostala u kancelariji, a dete nas obaveštava da je gladno, pa moramo da prionemo na spremanje obroka…
I nevoljama nikad kraja kako nam se čini. Međutim, većina tih stvari se dešava lančano.
Da smo ustali na vreme, pažljivije bismo gledali šta smo obukli, te je manja šansa da se desi da obučemo prljavu bluzu, a pošto je vreme relativno, kad žurimo, gužva nam postaje nesnosnija jer hoćemo da je što pre izbegnemo, pa nam se neretko čini većom nego što jeste. Te sve nevolje su nas izmorile, pa smo skroz smetnuli s uma da ponesemo dokumenta. Što se deteta tiče, ono verovatno svakog dana ima isti zahtev, samo što nam usled svih ostalih nezgoda koje su nas zadesile, to u tom trenutku osobito teško pada.
Nakon takvog dana, preporučljivo je da date sebi malo oduška; Opustite se uz neki lep film, šolju čaja ili kafe, ili napravite sebi toplu kupku, a ukoliko je moguće, odite ranije na spavanje. Možete i da uzmete neko voće, ono će vas osvežiti ili čak nešto slatko, s obzirom da čokolada utiče na pojačano lučenje serotonina, hormona sreće.
Posle kiše sija sunce i to je pravilo, što znači da ni vaš loš dan neće trajati zauvek. Videćete kako će u jednom trenutku stvari krenuti nabolje, a vi osetiti neku vrstu olakšanja. Ali znam, potrebno je dočekati taj trenutak, bez da doživite kako vam se tada čini, nervni slom.
U takvim trenucima takođe preporučujem da slušate muziku koju volite jer je naučno dokazano da muzika ima uticaj na živa bića. (Verovatno ste čuli da biljke bolje rastu ako se u prostoriji gde su odgajane pušta klasična muzika).
Pokušajte da se usredsredite na disanje. Udahnite duboko, zadržite dah nekoliko sekundi, a zatim izdahnite i tako nekoliko puta. Ukoliko osećate jak emocionalni pritisak i imate potrebu da izbacite to iz sebe, slobodno se isplačite; Nemojte potiskivati emocije i držati tu negativnost u sebi, osim ako ste eventualno okruženi drugim ljudima pa vam je neprijatno da plačete pred drugima jer smatrate to neprimerenim, ili ako ste okupirani nekim hitnim poslom, pa ste prinuđeni da emocije ostavite po strani, bar na neko vreme.
Niste jedini, setite se da svi ponekad proživljavamo takve stvari, ali ih prevazilazimo i iz dana u dan učimo nešto novo, stoga se ne treba stideti da se obratite drugima za pomoć ili savet. Mnogim ljudima je lakše kada podele problem sa drugima, dok drugi pak rešavaju problem i prevazilaze tugu tako što se povuku u sebe, ali zapamtite, to je trenutno; vreme teče i sve prolazi, pa će i to.
Upravo te prepreke i loša iskustva nas čine jačima i spremnijima za život i buduće uspone i padove.

Najbolji način za učenje stranih jezika

Da li ste znali da prosečan Evropljanin govori tri jezika?
U današnje vreme kada su turizam i odlazak u inostranstvo radi boljeg posla jako aktuelni, neophodno je da znamo neki strani jezik kako bismo se bolje snašli u inostranstvu.
Naravno da je najbolje ako znamo službeni jezik te države, međutim, engleski jezik se nekako postavio kao svetski jer je najrasprostranjeniji i svi znaju barem osnovne reči i izraze, stoga ukoliko znate engleski, pa i francuski i nemački, u većini zemalja ćete se snaći.
No ipak, mnogi ljudi imaju problem da savladaju dobro određeni jezik i danas ćemo govoriti o tehnici za brzo i lako učenje stranih jezika.
Danas svi uče strane jezike u školi ili na kursevima, međutim to nije dovoljno. Neretko se ljudi osećaju kao da ne znaju dovoljno i da ne bi mogli da održe konverzaciju na tom jeziku, stoga je potrebno preduzeti dodatne mere.
Okružite se jezikom koji želite da savladate:
Mozak automatski usvaja reči i termine samo slušanjem određenog jezika, zato je potrebno da na primer gledate film ili slušate muziku na tom jeziku. Bilo bi dobro da imaju tekst ili prevod kako biste usvojili što više reči, kao i da izaberete da gledate film, video ili slušate pesmu o nečemu što vas zanima. Vrlo je važno da vam jezik uđe u uho što se kaže i ne samo da ćete naučiti neke nove izraze, već ćete da čujete i kako se izgovaraju.
Čitajte:
Sada bi trebalo to znanje i da se primeni. Uzmite neki novinski članak ili bilo koju objavu na internetu i pročitajte je. Ukoliko imate veći nivo znanja tog jezika, ne bi bilo loše da uzmete i knjigu. Naravno, kod većine je prisutan strah da neće razumeti pročitano i da će ih to onda obeshrabriti, ali ne, nije u tome stvar. Tada ćete videti kako se koja reč zapravo i piše. Nemojte se uznemiravati ako ne razumete neke reči. Posmatrajte tekst u celini; bitno je da razumete suštinu, a određene reči koje niste znali možete eventualno potražiti na prevodiocu koji je dostupan na internetu ili će vam iz konteksta same rečenice postati jasno šta znači. Preporučljivo je da kad god je moguće, na glas čitate tekst kako biste se navikli na vaš glas dok govorite strani jezik jer mnogi imaju problema sa tim.
Pišite:
Verovatno će vam nekad trebati da se pismeno obratite nekome na stranom jeziku, stoga je vrlo bitno da vežbate i pisanje. Uz to, pisanjem vežbate puno toga. Tu su sklapanje rečenice, gramatika, vokabular i vaše sveukupno znanje tog jezika se donekle može oslikati u onome što pišete. Probajte da napišete kratak sastav o sebi, svojim prijateljima, svojoj zemlji ili bilo čemu što volite. Ne mora da bude duži od desetak rečenica za početak, a zatim je vrlo bitno da nađete nekoga ko dobro zna taj jezik, kako bi vam ukazao na greške koje ćete gledati da ispravite. Vrlo je važno da vam ovo pređe u naviku i da se stalno praktikuje.
Vodite razgovor:
Možda najbitnija stvar kad znate neki jezik jeste da znate da se sporazumevate na njemu, stoga vežbajte i konverzaciju. Možete izabrati temu i sami da probate da pričate o njoj ili da nađete nekoga ko takođe uči taj jezik i razgovarati sa njim. Ukoliko se razgovor odvija preko poruka, to je ujedno i vežba pisanja, međutim, preporučujem da se stavi akcenat na razgovor uživo ili preko poziva, a može i preko glasovnih poruka.
Svako se u početku oseća užasno nelagodno da to radi, ali to je jedini način da se jezik savlada u potpunosti. Šta loše može da se desi?
Možete jedino da pogrešite, ali ni to nije strašno, na greškama se uči.
Tada ćete savladati i tehniku razmišljanja na stranom jeziku jer ako u mozgu stalno treba sa maternjeg da prevodite fraze i reči na strani jezik i suprotno, to će vam biti naporno i mnogo teže izvodljivo. No sve se postiže vežbom. Praksa je najbitnija. Možete čak i da pričate sa izvornim govornikom tog jezika jer će vam on još i bolje moći da ukaže na greške.
Izdvojite vreme:
Nikako nemojte da se forsirate i učite previše, to takođe neće doneti dobre rezultate. Mnogo je bitnije da vam učenje postane navika i da takoreći svakog dana posvetite bar malo vremena tom jeziku. Izaberite deset minuta kao standard jer znate da je deset minuta ne tako puno vremena i sigurna sam da svako može da ih izdvoji u toku dana da provežba bilo koju od navedenih aktivnosti.
Postavite cilj:
Svakog dana treba jasno da definišete na čemu želite da radite. Odredite da na primer naučite danas za tih deset minuta što više boja, životinja, brojeva ili slično i ponavljajte ih. Za to možete koristiti internet ili rečnik, a takođe možete uzeti da vežbate i gramatiku tog jezika iz određenih knjiga, a zatim testirati svoje znanje. Postoji puno sajtova gde možete naći gramatičke provere ili ih čak ima i u sklopu samog udžbenika. Verujte mi, bićete ponosni na sebe ukoliko dobro uradite proveru i dobićete još veću motivaciju da nastavite.
Naravno, ako nekad možete ili želite da izdvojite i više od deset minuta, to će biti još bolje.
Interaktivno učenje:
Postoji puno aplikacija koje možete da instalirate, a koje znatno doprinose učenju stranog jezika, šire vaš vokabular i uz interaktivna vežbanja poboljšavaju vašu gramatiku ili čak i izgovor.
Link za jednu od najboljih aplikacija za učenje stranih jezika se nalazi ovde; isprobajte.
https://play.google.com/store/apps/details?id=com.duolingo
Budite strpljivi:
Ako ste mislili da se jezik može tako brzo savladati i da će rezultati doći nakon mesec dana, prevarili ste se. Potrebno je vreme i vaša istrajnost, stoga budite strpljivi. Rezultati će dolaziti, ali postepeno.