Protiv predrasuda i licemerja

Prvi utisak jeste bitan jer je to prvo što saznajemo o osobi koju tek upoznajemo, ali danas mnogi donose neoborive predrasude samo na osnovu onoga što prvo vide, što svakako nije dobro.
Problem je u tome što je jako teško ne osuditi nekoga jer se u našem mozgu formira mišljenje o toj osobi na osnovu svega što opazimo vezano za tu osobu i automatski nam je neko privlačan ili odbojan.
Ima naravno i slučajeva kada nakon što dobro upoznamo nekoga, shvatimo da je prvi utisak zapravo pokazao pogrešnu sliku o njemu i to se zove halo-efekat.
Sigurno ste mnogo puta u sebi pomislili nešto poput ovoga:
„Užas, pogledaj kako mu je zgužvano odelo“.
„Kako joj je neuredna frizura, mogla je malo da se sredi pre nego što je došla na žurku“.
I na osnovu takvih stvari ste doneli odluku da se ne želite družiti sa tom osobom ili ste je i podsvesno potcenili.
Ključ je u tome da promenimo proces našeg razmišljanja.
Sad se sigurno pitate kako to da uradite.
Odmah ću vam napomenuti da to nije lako i da moraju da postoje jako dobri i čvrsti argumenti kako biste izmenili svoj način razmišljanja.
Kada nešto slično pomislite sledeći put, probajte da se zapitate: „A možda je on/a dobra osoba?“
Nekima to ne bi bio dovoljan argument, stoga ako zaista želite da promenite to kod sebe, morate da shvatite da svi mi imamo mane. Niko nije savršen, a na mnogo toga ni ne možemo da utičemo, stoga nije pravedno da nas drugi osuđuju zbog toga, a isto tako nije pravedno ni da mi osuđujemo druge.
Ako neko nosi frizuru koja vam se ne sviđa, setite se da su ukusi različiti, ako je na primer došla neka devojka sa masnom kosom na posao, možda je imala puno obaveza ovih dana pa nije stigla da je opere, ili je samo nemarna, ali nemarnost ponovo nije razlog da izbegavamo nekoga ili ga ogovaramo sa prijateljima ili kolegama.
Ako je neko došao sa pocepanim patikama u školu, možda nije imao novac da kupi nove ili ih je usput pocepao pa nije imao vremena da se vrati kući i zameni ih. Zadirkivanja na tu temu su češća u nižim razredima jer starija deca imaju bolji pojam o vrednosti novca i šta znači finansijska situacija.
Međutim i kod starije dece, pa čak i ljudi su prisutne neke druge vrste predrasuda poput:
„Jesi li je videla? Stavila je kilo pudera“ ili „Pogledaj, nije uopšte lepo iscrtala obrve“.
Zašto širiti glasine o nečemu lošem? Ako vam je to drugarica, skrenite joj pažnju, ali neprimetno, kako se ona ne bi osećala neprijatno, a ako nije, jednostavno nemojte drugima skretati pažnju na to.
Kad je reč o izboru partnera, svako će izabrati nekoga po sopstvenom ukusu, stoga je suvišno komentarisati na primer:
„Pogledaj kako je debeo, nikad ne bih mogla da budem sa njim“ ili „Užas, lice joj je puno bubuljica, kako mu nije grozno da bude sa njom?“
Tada se setite da to nije vaš partner nego partner te osobe i izbor je na njoj. Možda je ona srećna sa njim jer se jako dobro slažu.
Licemerje je danas veoma prisutno u društvu i stalno se ističe, što je veoma nepoželjno. Razumljivo je da se nečiji izgled prosto nametne kao tema, ali pokušajte da bar budete umereni. To ne znači da niste objektivni ili da svet treba da posmatrate kroz ružičaste naočare, već da prihvatate nečije mane i ne osuđujete ga zbog toga.
Ako neko nosi skupoceno odelo ili markirane torbe i obuću, to može oslikavati njegovo bogatstvo, ali ne mora da znači da je dobra osoba i obrnuto.
Ljude treba procenjivati po njihovom ponašanju i postupcima, kao i načinu na koji govore.
Lepo kaže narodna izreka: “Odelo ne čini čoveka”.
Međutim, problem današnjice je taj što ljudi većinu ovoga i sami znaju, ali prosto ne žele ili smatraju besmislenim da primenjuju to, što zbog sopstvenog interesa, što iz straha da će I oni biti tako odbačeni i osuđivani.
Nažalost, u našoj zemlji je dosta popularna rasna diskriminacija roma, osoba sa hendikepom I slično,pa mnogi naprimer ne žele da se druže sa njima iako su procenili da nisu loši ljudi, upravo zato što prate sledeći tok misli:
“Ne želim da me drugi ljudi vide sa njim/njom, ko zna šta će da pomisle”.
Time uviđamo da se donošenje predrasuda I licemerje šire poput zaraze i treba da stanemo na put tome i suzbijemo ovakva razmišljanja I pojave koliko god je moguće. Upravo iz tog razloga sam odlučila da napišem ovaj članak.
Da ne bi došlo do zabune, to sada ne znači da treba potpuno da zanemarite svoj fizički izgled, naprotiv. On dosta govori o vama i to je prvo što ljudi primećuju, stoga je poželjno da se trudimo da izgledamo prikladno i po sopstvenom ukusu.
Međutim, ne smemo zaboraviti da je unutrašnja lepota još i važnija, stoga treba raditi prvenstveno na tome.
Nemojte se stideti da pokažete ko ste. Svi treba da radimo na sebi i trudimo se da se promenimo nabolje, međutim, ako vas drugi osuđuju zbog nečega na šta ne možete da utičete i ne smatrate to moralno pogrešnim, problem je u onima koji tako razmišljaju ili govore. Samo budite ono što jeste, uvek će biti onih koji vas podržavaju i razumeju; uostalom, na svetu ima toliko različitih ljudi, pa je i nemoguće dopasti se svima.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s