Kako psihički izdržati ovu izolaciju?

Viđali smo mnoge objave na društvenim mrežama u kojima ljudi očajavaju, tvrdeći da ne mogu više da izdrže ovu izolaciju, sva ta ograničenja i da im je uopšteno dosta cele ove situacije; stoga smo odlučili da današnji tekst posvetimo upravo toj psihičkoj izdržljivosti.
Ovo je za sve nas jedan težak period, kako fizički, tako i psihički jer je sve došlo tako naglo i neočekivano. Mnogi ljudi su izgubili posao, deca ne idu u škole, a određene potrebne namirnice su slabije zastupljene u prodavnicama, gde su uzgred redovi kilometarski, a radno vreme znatno kraće.
Međutim, da li je to razlog da očajavamo?
Svaki put kada pomislite kako je ovo neizdržljivo, setite se da su naši roditelji, a pogotovo bake i deke, preživljavali mnogo gore situacije, počev od ratova, ekonomskih kriza i bombardovanja.
Ako ste se vratili iz inostranstva, pa morate da ostanete u izolaciji 14-28 dana, budite srećni jer ste zdravi. U ovo vreme, zdravlje je najveći blagoslov i treba ga čuvati, stoga je i ta izolacija uvedena samo zarad opšteg dobra, koliko god restriktivna bila.
Zar vam nije bolje da budete kod kuće nego u bolnici?
Ako ovo pak čita neko koga je zadesila ta nesreća da se zarazio ovim virusom, želimo im da ostanu jaki i nadamo se da će sledeći uputstva lekara, brzo ozdraveti.
Isto tako verovatno niste navikli da svi članovi porodice tako dugo budu na okupu, što vas dodatno razdražuje, koliko god voleli svoje najbliže.
Strpljenje i tolerancija su u takvim trenucima najbitniji, kako smo istakli i u prethodnom članku, stoga ne vičite na ukućane niti bilo koga, jer ćete time situaciju učiniti još neprijatnijom za sebe i ljude oko sebe.
Umesto toga, provedite kvalitetno vreme sa porodicom: igrajte društvene igre, gledajte filmove i tako dalje.
Radujte se što ste svi živi i zdravi i što imate krov nad glavom.
Ovo vam možda deluje čudno ili smešno, ali to je zato što smo navikli da takve stvari uzimamo zdravo za gotovo, što nam nimalo neće pomoći u ovakvoj situaciji.
Kad je reč o hrani i dugačkim redovima po prodavnicama, najvažnije je da hrane ima za sve, bez obzira na to što se teže dolazi do nje. Isto ovo važi i za maske, sredstva za dezinfekciju i ostale namirnice. Imajte na umu da ljudi širom sveta vredno rade kako bi nam sve to obezbedili pre ili kasnije.
Shvatite da postoje ljudi koji su u mnogo gorim pozicijama.
Možda će vam ovaj tekst zvučati previše grubo, ali verujte, postavljamo ga iz najbolje namere.
Objave u kojima ljudi tvrde kako ne mogu više, kako je ovo previše za njih i kako će se ubiti, zaista su alarmantne i inspirisale su nas da napišemo upravo ovakav tekst u nadi da ćemo vam ipak osvestiti pravu situaciju i objektivno stanje.
Ne tražite razlog za dodatnu frustraciju, već se potrudite da nađete ono što je ostalo dobro.
Svesni smo da je za to potrebno uložiti dosta truda i da nije uvek lako, kao i toga da se mnogi neće složiti sa nama, međutim, to je jedino što možemo, a negativni stavovi nikom nisu od koristi.
Naoružajte se strpljenjem, poštujte mere zaštite jer većim delom od nas zavisi koliko će brzo sve ovo da prođe.

Da li novac zaista kvari ljude?

U prethodnom članku smo govorili o današnjim razlozima za ulazak u vezu ili brak i kao jedan od njih, a možda i najglavniji na žalost, naveli smo novac. Stoga bih želela današnji tekst da posvetim upravo novcu.
Da li je novac bitan?
Iskreno govoreći jeste. Novi svet i politika su napravljeni tako da se sve zasniva na novcu, pa tako oni koji imaju više novca, lakše mogu da dođu do boljih lekova i operacija, te su samim tim i zdraviji, mada ne nužno. To pokazuje da je u današnjem svetu čak i zdravlje moguće na neki način kupiti novcem.
Ko ima više novca, može da putuje, vidi svet, kupuje skupu odeću i samim tim uživa više u čarima koje ovaj svet nudi.
Nažalost, oni koji nemaju dovoljno novca, neretko se suočavaju sa problemima poput toga da zbog nedostatka sredstava, nisu uspeli da upišu željeni fakultet ili im je radno mesto uzeo neko ko je potplatio poslodavca, te tako mogu ostati i bez posla.
Ko ima novac, ima i vlast, a ko ima vlast, ima i uticaja, te se mnogo puta vođa jedne države ili zajednice bira prema bogatstvu, a ne pameti.
Ovo nije dobro ali je tako.
Novac jeste bitan, ali nije najbitniji; daleko od toga.
Ne može se sve kupiti novcem, suprotno onome što mnogi danas misle.
Na primer, ljubav se ne može kupiti novcem jer ako vas neko voli samo zbog novca, to onda i nije prava ljubav.
Nije redak slučaj da su deca bogatih ljudi nesrećna iako imaju najskuplje telefonee, igračke, automobile i sve što požele.
Kad ih drugi pitaju šta im fali, bez razmišljanja će reći ljubav. Fali im vreme koje nisu proveli sa svojim roditeljima. Ljubav se ne može kupiti poklonima, već vremenom i razumevanjem koje roditelji izdvajaju za decu, što mnogi ne čine jer im karijera i njihovi privatni životi oduzimaju suviše vremena po njihovom mišljenju ili ni sami nisu u stanju da uvide problem, te misle da njihovoj deci nedostaje nešto drugo, da ih hvata pubertet ili da su ih previše razmazili.
Ima pak onih koji posedujući novac, upropaste sebe.
Odaju se porocima, kocki i počnu da rasipaju novac. To je češći slučaj kod onih koji su do tada živeli sa malo novca, pa se novac odjednom našao kod njih, ali tu naravno postoje izuzeci, kao i u svemu.
Međutim kako pogotovo kod nas na Balkanu nije bogzna kakvo finansijsko stanje, novac je mnogima nažalost prepreka.
Kod nas se za razliku od većine država, studiranje plaća, pa mnogi koji imaju jako puno talenta i želju za učenjem, jednostavno nisu u mogućnosti da iskoriste svoju nadarenost.
Tačno je da država daje budžet, ali on nije ni približno dovoljan da se sva vredna i talentovana deca željna znanja, usmere na pravi put.
Dragi moji, nije sve u novcu i svet je daleko izopačeniji ako ga posmatrate samo iz materijalnog ugla.
To što novac ima znatno širu primenu nego pre, ne znači da je vredniji u svakom smislu te reči. On dođe i prođe, stoga nemojte puno žaliti za njim.
Isto tako, vrlo je važno da znate kako pametno da utrošite novac, jer će vam jedino tako doneti dobro.
Ako vam novac služi za kockanje, drogu, alkohol… Onda je novac loš po vas.
Međutim, ako ga koristite da biste putovali i razgledali svet, upoznavali druge narode i kulture, trošili ga u humanitarne svrhe, onda je taj novac vredan i veoma je lepo utrošen.
Dakle, nemojte se odricati novca samo zato što postoji mišljenje da može pokvariti ljude, naprotiv, cenite sve što imate i što vam se pruža.
Pohlepa je jedan od sedam smrtnih grehova, stoga trošite novac promišljeno i umereno.
Ne rasipajte novac, setite se da postoje ljudi kojima je mnogo potrebniji I zato cenite ono što imate ili ukoliko ste u mogućnosti, dajte ga nekom kome je potrebniji. Ne kvari novac ljude, ljudi su ti koji odlučuju kako će da raspolažu njime.

Šta se krije u pozadini današnjih brakova i veza?

Kada je bio Dan zaljubljenih, objavljen je tekst u kome smo govorili o njemu pa samim tim i malo o ljubavi, ali u današnjem članku ćemo sagledati veze iz malo drugačijeg ugla.
Hajde da vidimo šta se krije u pozadini naizgled srećno zaljubljenog para.
Da li je uzrok svakog stvorenog odnosa ljubav?
Nažalost nije, pogotovo u današnje vreme kada se više cene neke druge vrednosti, pa su one i umnogome postale i prioritet za vezu i brak.
Kada je to tek počelo da se razvija, ljudi su se stideli toga, javljala se griža savesti, dok je danas to postalo normalno i ljudi se ne ustručavaju da otvoreno pričaju o tome.
A kakve su to druge vrednosti?
Jedna od najrasprostranjenijih pojava današnjice jeste brak iz interesa.
To vuče korene iz mnogo ranijeg perioda kada su se brakovi ugovarali, uglavnom iz čistog interesa njihovih porodica, a mladi se nisu ništa pitali, niti su imali izbora.
Bilo je skoro zabranjeno i sramota venčati se sa osobom koja je na nižem društvenom položaju.
Mladi su se bunili i na kraju je ovakvo sklapanje brakova u većini zemalja iskorenjeno, samo je danas brak iz interesa dobio drugačiju formu.
Ljudima nije dovoljno da im partner bude dobar karakterno, već je prioritet da je lep, nosi markiranu odeću, da se lepo oblači i da ima para. Pretpostavlja se da je ovakva psihologija delimično nastala zbog toga što mladi ljudi sve više osećaju krizu i nemaštinu u svetu i to rade iz sopstvene nesigurnosti ili želje da imaju što bolji i lepši život, pa usled toga zaboravljaju na ljubav, odnosno ostavljaju je po strani.

Nije strano da se mnogi danas vode razmišljanjima poput ovih:
“Vidi ga kako je lep, sva odeća mu je markirana i ima stila. Vidi se da ima para. Što ja ne bih bila sa njim?
Iz ovakvog primera se vidi da mnogi tim očima posmatraju brak i vezu, i da skoro pa zapostavljaju ljubav.
Naravno, kod mnogih tako spojenih parova se kasnije i rodi ljubav, ali je svejedno loš početak.
Ima mnogo primera gde veza jednostavno nije mogla da funkcioniše zbog loše finansijske situacije. Razumljivo je da je u današnje vreme novac potreban, ali ako se dvoje ljudi dovoljno vole, boriće se zajedno i neće da dozvole da im finansijska situacija stane na put.
Problem je u tome što ljudi misle da su time učinili nešto dobro za sebe jer su povećali svoj životni standard i ne osećaju se loše zbog toga.
Uzmimo za primer jedan par. On je bogat, živi u izobilju, ali mu karakter nije baš za pohvalu, a ona je lepa i svesna je da i ona ima šta da ponudi njemu za uzvrat.
Problem je u tome što ovakve veze često nisu dugotrajne, a one koji su bogati baš i nije previše briga jer im je bitno samo da je neko uz njih, ma iz kog razloga to bilo. Ponovo kažem, čast izuzecima.
Pogotovo ovde na Balkanu, stranci su veoma aktuelni i privlačni našim ljudima, pa ako slučajno sretnu nekoga ko živi u Nemačkoj na primer, pa još i da je lep, poći će za njega/nju samo zbog papira. Mnogi brakovi sse samo radi toga obostrano i svesno sklapaju i završavaju se nakon tog procesa, dok se drugi ipak na kraju održe.
O kombinacijama i da ne govorim. Mnogi svesno žele I pristaju da budu sa nekim samo na jednu ili više noći i to isključivo radi zadovoljavanja svojih potreba, što je po mom mišljenju jedan od sramnih postupaka.
Mnogim devojkama je privlačno kada vide da se neko vozi u nekom skupom automobilu, ako je ćelav ili kriminalac. Svakako da i oni imaju dušu i da zaslužuju da ih neko voli, ali činjenica da loše stvari poput kriminala privlače nekoga, je zaista poražavajuća; iako je naravno, sve to lični izbor.
Međutim, većina je i svesna da je recimo kriminal loša stvar, ali u osnovi kriminala jeste bogatstvo, što se opet svodi na novac, a ne na kriminal sam po sebi.
Da li je moguće da su ljudi zaboravili kako se voli i da u svemu traže nekakvu korist, a retko šta rade iz dobre volje?
Ako pogledamo naše bake i deke ili uopšteno te starije generacije, vidimo da je u to doba bilo mnogo manje razvedenih i samih ljudi, da je poštovanje partnera bilo mnogo izraženije i veće. Danas imamo svu slobodu da biramo i upoznajemo ljude iz celog sveta, ali uprkos tome su mnogi ljudi nesrećni u braku, razvedeni ili sami. Šta se dogodilo?
Desilo se upravo to da su se vrednosti malo poremetile, da su pogrešni ljudi postavljeni za idole, a virtuelni svet nudi prividno savršenstvo koje kad se uporedi sa paralelnim svetom, izaziva nezadovoljstvo.
Na sreću, I dalje postoje dobri ljudi širom sveta, pa i kod nas, ljudi koji znaju da vole i poštuju ljude oko sebe i imaju srećnu i funkcionalnu porodicu, ljudi koji ni u najtežim situacijama nisu ostavili voljenu osobu.
To je za pohvalu, a ovaj članak je napisan upravo iz razloga što je sve više onakvih ljudi kakvi su opisivani u prethodnim redovima.Na vama je da izaberete kom ćete skupu pripadati, ali znajte da je uvek lepše okružiti se ljudima koji vas istinski vole, cene i poštuju.

Šta mladi danas sve ređe praktikuju, a od suštinskog je značaja za zdrav i kvalitetan život?

Sigurno ste i vi već primetili kako sve više mladih ima problema sa vidom, ravnim tabanima, krivom kičmom, gojaznošću, glavoboljom, nesanicom i sličnim problemima.
Mnogi to povezuju sa prekomernim korišćenjem mobilnih telefona, kompjutera, televizora i uopšteno, previše nekvalitetno provedenog vremena. U tome možda i ima istine, a tim pre što su mladi prestali da se bave svakodnevnim aktivnostima koje pomažu telu da ostane mlado, a duhu da ostane pozitivan.
Razmislite, iako nam je bilo koja informacija lako dostupna i do nje se može doći u svega nekoliko klikova, deca su često frustrirana, agresivna i nesrećna.
Šta se dešava sa mladim ljudima?
Ovo o čemu ćemo u nastavku teksta govoriti, ne odnosi se na svakog pojedinačno, čast izuzecima, ali se odnosi na mlade u globalu.
Aktivnosti kojima su se prethodne generacije više bavile i samim tim bile mnogo zdravije:
Sport: imamo i danas dobrih sportista i mladih talenata, ali ih je mnogo manje nego pre, ako deca i imaju talenat, on ostaje duboko skriven jer deca nisu motivisana i nemaju ni želju ni volju da se bave sportom. Kod većine je izgovor kako nemaju vremena za sebe, kako ih škola previše obavezuje, ali istina je da dan traje dvadeset i četiri sata, što je sasvim dovoljno za sve što želimo. Ključ je samo u dobroj organizaciji, kao što smo govorili u nekom od prethodnih članaka.
Opšte je poznato da nakon dvočasovnog treninga, pa čak i manje, dete se oslobađa negativne energije, umorno je pa će samim tim i lakše da zaspi, te će problemi sa spavanjem biti ređi, a san zdraviji, što će rezultirati bolju produktivnost i koncentraciju u toku dana.
Druženje: kako su se načini komunikacije izmenili, tako se umnogome promenio i oblik druženja. Tako nije redak slučaj da dete provodi vreme ispred malih ekrana, tvrdeći kako se onlajn druži sa prijateljima. To nije loše kad se uzme u obzir da su nam dragi ljudi daleko i da znamo da postoji mogućnost da se čujemo, pa čak i gledamo preko kamere, ali takva vrsta druženja nikad neće moći da zameni viđanje osobe uživo. Ljudi zaboravljaju da komuniciraju sa drugim ljudima iz njihove sredine, kad se prijatelji nađu u kafiću, nije redak slučaj da svako od njih povremeno ili čak konstantno proverava svoj telefon. Time je došlo do toga da imamo sve više antisocijalnih ljudi, nesposobnih za komunikaciju uživo, a čest problem je navodni nedostatak tema za razgovor, što je našim roditeljima i bakama i dekama bilo nezamislivo.
Odlazak u prirodu: Mnogi čak ni ne primećuju lepote prirode kojima su verovatno okruženi. Previše se vremena provodi kod kuće, spava se do kasno, a isto tako kasno se i odlazi na spavanje. Mladi neretko prespavaju jutro, za koje se zna i narodna izreka kaže da je pametnije od večeri i da je najbolji deo dana. Ne samo to, nego retko kome padne na pamet da ode u park, sedne na klupu i čita knjigu ili se jednostavno opusti. O jednodnevnim izletima u prirodi i da ne govorim. Ta tradicija kao da odlazi u zaborav. Tempo života je brz, ljudi jedva čekaju vikend da bi ga preležali i odmorili se, ali u većini slučajeva, sam odlazak u prirodu predstavlja svojevrsan odmor i opuštanje. Sunce i priroda nam daju pozitivnu energiju, i pozitivno utiču na naš imuni sistem. Međutim, mladima je često izgovor kako bi oni izašli, ali nemaju sa kim.
Pa čak i da nemate, ljudi, za šetnju vam nije uvek potreban partner. Krenite sami, razbistrite svoje misli, a ako još nađete i nekoga ko bi vam pravio društvo, još bolje.
Nemojte da stavite slušalice u uši i time se ograđujete od spoljašnjeg sveta. To možete i kod kuće. Okružite se zvucima prirode i uživajte u njoj.
Hor, folklor, gluma, borilačke veštine, književni i likovni klubovi, toliko kulturnih dešavanja koje oni prave, bioskop, pozorište… Za mnoge od tih dešavanja ljudi ni ne znaju da se odigravaju u njihovom gradu jer ih ne interesuje.
To je šteta jer takvi događaji i skupovi oplemenjuju dušu, razvijaju empatiju i toleranciju ka sklonostima drugih, kao i vašu priliku da se iskažete, odnosno otkrijete i pokažete u čemu ste dobri ili radite ono što volite.
Balet, opera, mladi ljudi imaju odbojnost i nerazumevanje prema ovakvim stvarima. Kad slušaju operu, neretko pomisle: „Šta li vrišti ova? Ja to ne bih radio ni da mi plate“, kada neko recituje izražajno, biva okarakterisan kao zamajani štreber koji se previše uživeo u svoju ulogu i slično. A ista ta deca, sa interesovanjem slušaju pesme o mafiji, parama, drogama i kurvama.
Radije ćemo gledati film preko netfliksa ili na televiziji nego da dajemo pare za bioskopsku kartu. Tačno je da nam je sadržaj mnogo dostupniji i po manjoj ceni, ali ništa ne može da zameni doživljaj gledanja filma na platnu.
Ovo su samo neke od stvari koje su se drastično izmenile i to na našu sopstvenu štetu i štetu našeg društva.
Znam da će mnogi mladi sa prezrenjem čitati ovaj tekst, ali znajte da istini nekad treba pogledati u lice, a i naučiti da poštujete tuđa mišljenja. Nemojte nesmotreno prezreti tekst koji čitate, već razmislite kao zreli ljudi, razmislite o svojoj budućnosti i onome što želite za sebe. Ne dozvolite lenjosti da vas pobedi i negativnim stavovima da utiču na vas. Setite se izreke: „Kakve su vam misli, takav vam je život“. Ovo nije filipika o novim naraštajima i svemu što rade, ovo je jednostavno tekst o tome šta su mladi uglavnom prestali da rade, a od suštinske je važnosti.
Ako se barem jedna osoba koja pročita ovaj članak odluči da napravi neku pozitivnu promenu u svom životu, cilj ovog teksta je ispunjen.

Protiv predrasuda i licemerja

Prvi utisak jeste bitan jer je to prvo što saznajemo o osobi koju tek upoznajemo, ali danas mnogi donose neoborive predrasude samo na osnovu onoga što prvo vide, što svakako nije dobro.
Problem je u tome što je jako teško ne osuditi nekoga jer se u našem mozgu formira mišljenje o toj osobi na osnovu svega što opazimo vezano za tu osobu i automatski nam je neko privlačan ili odbojan.
Ima naravno i slučajeva kada nakon što dobro upoznamo nekoga, shvatimo da je prvi utisak zapravo pokazao pogrešnu sliku o njemu i to se zove halo-efekat.
Sigurno ste mnogo puta u sebi pomislili nešto poput ovoga:
„Užas, pogledaj kako mu je zgužvano odelo“.
„Kako joj je neuredna frizura, mogla je malo da se sredi pre nego što je došla na žurku“.
I na osnovu takvih stvari ste doneli odluku da se ne želite družiti sa tom osobom ili ste je i podsvesno potcenili.
Ključ je u tome da promenimo proces našeg razmišljanja.
Sad se sigurno pitate kako to da uradite.
Odmah ću vam napomenuti da to nije lako i da moraju da postoje jako dobri i čvrsti argumenti kako biste izmenili svoj način razmišljanja.
Kada nešto slično pomislite sledeći put, probajte da se zapitate: „A možda je on/a dobra osoba?“
Nekima to ne bi bio dovoljan argument, stoga ako zaista želite da promenite to kod sebe, morate da shvatite da svi mi imamo mane. Niko nije savršen, a na mnogo toga ni ne možemo da utičemo, stoga nije pravedno da nas drugi osuđuju zbog toga, a isto tako nije pravedno ni da mi osuđujemo druge.
Ako neko nosi frizuru koja vam se ne sviđa, setite se da su ukusi različiti, ako je na primer došla neka devojka sa masnom kosom na posao, možda je imala puno obaveza ovih dana pa nije stigla da je opere, ili je samo nemarna, ali nemarnost ponovo nije razlog da izbegavamo nekoga ili ga ogovaramo sa prijateljima ili kolegama.
Ako je neko došao sa pocepanim patikama u školu, možda nije imao novac da kupi nove ili ih je usput pocepao pa nije imao vremena da se vrati kući i zameni ih. Zadirkivanja na tu temu su češća u nižim razredima jer starija deca imaju bolji pojam o vrednosti novca i šta znači finansijska situacija.
Međutim i kod starije dece, pa čak i ljudi su prisutne neke druge vrste predrasuda poput:
„Jesi li je videla? Stavila je kilo pudera“ ili „Pogledaj, nije uopšte lepo iscrtala obrve“.
Zašto širiti glasine o nečemu lošem? Ako vam je to drugarica, skrenite joj pažnju, ali neprimetno, kako se ona ne bi osećala neprijatno, a ako nije, jednostavno nemojte drugima skretati pažnju na to.
Kad je reč o izboru partnera, svako će izabrati nekoga po sopstvenom ukusu, stoga je suvišno komentarisati na primer:
„Pogledaj kako je debeo, nikad ne bih mogla da budem sa njim“ ili „Užas, lice joj je puno bubuljica, kako mu nije grozno da bude sa njom?“
Tada se setite da to nije vaš partner nego partner te osobe i izbor je na njoj. Možda je ona srećna sa njim jer se jako dobro slažu.
Licemerje je danas veoma prisutno u društvu i stalno se ističe, što je veoma nepoželjno. Razumljivo je da se nečiji izgled prosto nametne kao tema, ali pokušajte da bar budete umereni. To ne znači da niste objektivni ili da svet treba da posmatrate kroz ružičaste naočare, već da prihvatate nečije mane i ne osuđujete ga zbog toga.
Ako neko nosi skupoceno odelo ili markirane torbe i obuću, to može oslikavati njegovo bogatstvo, ali ne mora da znači da je dobra osoba i obrnuto.
Ljude treba procenjivati po njihovom ponašanju i postupcima, kao i načinu na koji govore.
Lepo kaže narodna izreka: “Odelo ne čini čoveka”.
Međutim, problem današnjice je taj što ljudi većinu ovoga i sami znaju, ali prosto ne žele ili smatraju besmislenim da primenjuju to, što zbog sopstvenog interesa, što iz straha da će I oni biti tako odbačeni i osuđivani.
Nažalost, u našoj zemlji je dosta popularna rasna diskriminacija roma, osoba sa hendikepom I slično,pa mnogi naprimer ne žele da se druže sa njima iako su procenili da nisu loši ljudi, upravo zato što prate sledeći tok misli:
“Ne želim da me drugi ljudi vide sa njim/njom, ko zna šta će da pomisle”.
Time uviđamo da se donošenje predrasuda I licemerje šire poput zaraze i treba da stanemo na put tome i suzbijemo ovakva razmišljanja I pojave koliko god je moguće. Upravo iz tog razloga sam odlučila da napišem ovaj članak.
Da ne bi došlo do zabune, to sada ne znači da treba potpuno da zanemarite svoj fizički izgled, naprotiv. On dosta govori o vama i to je prvo što ljudi primećuju, stoga je poželjno da se trudimo da izgledamo prikladno i po sopstvenom ukusu.
Međutim, ne smemo zaboraviti da je unutrašnja lepota još i važnija, stoga treba raditi prvenstveno na tome.
Nemojte se stideti da pokažete ko ste. Svi treba da radimo na sebi i trudimo se da se promenimo nabolje, međutim, ako vas drugi osuđuju zbog nečega na šta ne možete da utičete i ne smatrate to moralno pogrešnim, problem je u onima koji tako razmišljaju ili govore. Samo budite ono što jeste, uvek će biti onih koji vas podržavaju i razumeju; uostalom, na svetu ima toliko različitih ljudi, pa je i nemoguće dopasti se svima.