Top 10 gramatičkih grešaka koje svakodnevno pravimo

Srpski jezik se smatra jednim od najtežih jezika na svetu, baš zato što ima veoma tešku gramatiku. Što se tiče čitanja, hvala bogu, Imali smo Vuka Karadžića koji je to pojednostavio do krajnjih granica, ali zato svu težinu čini njegova gramatika, Koja u nekim trenucima i nama pravi dilemu, a kamoli strancima koji pokušavaju da nauče srpski. Predstavljamo vam 10 gramatičkih grešaka koje većina ljudi svakodnevno pravi.

1.

Mnogi ljudi pišu spojeno „neznam, nemogu“ i tako dalje. Ali zapravo, glagoli se pišu odvojeno od rečce ne. Tako da će biti „ne znam i ne mogu“.
Postoje samo četiri izuzetaka od ovog pravila, a to su glagoli koji se pišu spojeno sa rečcom ne i to su glagoli: neću, nisam, nemoj i nemam.

2.

Mnogo puta se u govoru može čuti „u vezi sa tim“, ali zapravo, pravilno je reći „u vezi toga“. Dakle, ta konstrukcija nije praćena genitivom.

3.

Svakodnevno m možemo čuti izraze poput „ja trebam da, ti trebaš da, vi trebate da“3 Тачка Međutim, glagol trebati je bezličan, što znači da se ne menja po licima. Jedini pravilni izrazi su „treba da“, i koristi se za svako lice, ili „Trebalo bi“.
„Ja bi trebalo, ti bi trebalo, ili ja treba da, ti treba da“3 Тачка

4.

Mnogo puta ljudi govore ili pišu „ja bi voleo, Ti bi voleo, mi bi voleli, vi bi voleli“3 Тачка Međutim, glagol biti se menja po licima:
Ja bih, ti bi, on/ona/ono bi, mi bismo, vi biste, oni bi.
Tako da je pravilno reći „ja bih voleo, Ti bi voleo, mi bismo voleli, vi biste voleli“3 Тачка

5.

Jedna od najvećih dilema u srpskom jeziku je oko toga da li se pravilno kaže „šta ti hvali“ ili „šta ti fali“. Zapravo, pravilno je „šta ti fali“, jer ako bi bilo „hvali“, onda bi to trebalo da ima veze sa pohvalom. U svakom slučaju, najpravilnije je reći „šta ti nedostaje“, koliko god nam to čudno zvučalo.

6.

Mnogo ćete puta u govoru čuti naredbe poput „siđi dole“ ili „popni se gore“. Takva konstrukcija reči, naziva se pleonazam, a to je dodavanje suvišnih reči. Dovoljno je rećii samo „siđi“ ili „popni se“, jer niko ne može da siđe gore ili da se popne dole.

7.

Iako nam zvuči lepše i logičnije da se kaže „žurci“, u ovom slučaju ne dolazi do sibilarizacije, već ostaje k, Tako da će biti „žurki“.
Na žurki je bilo super.

8.

Ljudi često mešaju reči „jel“ i „jer. „Jer“ je veznik i Znači isto što i „zato“ ili „zato što“.
Na primer: dobila sam lošu ocenu, jer nisam dovoljno učila.
A što se tiče reči „jel“, to apsolutno nije pravilno. To je zapravo upitna rečca i njeni pravilni oblici su „je li“ ili „je l'“.

9.

Ljudi često pišu „idalje, upravu, uredu“3 Тачка Međutim, ove reči se pišu odvojeno. „I dalje, u pravu, u redu“. Ukoliko se napišu spojeno, dobijaju drugačije značenje.

10.

Ispred veznika „i“ se nikada ne stavlja zarez. Do ove zabune je došlo zbog povećane upotrebe engleskog jezika, u kome je to pravilo suprotno.

Nadamo se da će vam ovo biti od koristi.