Da li je moguće i da li treba ostati u kontaktu sa bivšim partnerom?

Ljubav je jedan od glavnih aspekata u životima ljudi. Svako ko je imao partnera, zna koliko je raskid težak i bolniji nego što se čini.
Pred vama je tekst o tome da li je moguće i da li je ispravno ostati u kontaktu sa bivšim partnerom.
To pre svega zavisi od toga kakav vam je bio partner i kakav ste odnos imali. Takođe, jedan od glavnih faktora je kako i zbog čega je došlo do raskida.
Ako ste završili u vezi nedugo nakon upoznavanja i ta veza je trajala kratko, vrlo je verovatno da nećete želeti da sa takvom osobom ostajete u kontaktu, bez obzira na to koliko ste se vezali za njega dok je trajao odnos.
Sa druge strane, mnogi su iz veze izašli povređeni, pa skreću pogled kada sretnu bivšeg na ulici, no na neki način je bezveze da ignorišete osobu koju poznajete i sa kojom ste razmenjivali poljupce, zagrljaje, sa kojom ste imali dosta zajedničkih trenutaka i uspomena koje će vam sigurno ostati u sećanju.
Naravno, niko od vas ne traži da ostanete sa tom osobom u kontaktu, međutim, nemojte ni izbegavati njegov pogled. Takođe je jasno da želite da izbacite tu osobu iz svog života, ali po našem mišljenju, poželjno je reći mu barem zdravo u prolazu.
Time ćete pokazati da poštujete svoje vreme i da ste ga svesno provodili sa njim, ali i da ste svesni da toga više neće biti.
Mnogi to ne žele jer smatraju da će im pasti kruna s glave ako pozdrave bivšeg i dokle god se tako osećate, znači da ga niste u potpunosti preboleli i dok se to ne desi, bolje je izbegavati ga kad god je to moguće.
Nekim ljudima je prosto potrebno malo vremena kako bi prevazišli taj raskid.
Poznato je da emocije ne mogu da nestanu tako lako.
Ipak, kad je reč o osobama koje su dugo bili prijatelji, pa su završili u vezi, a zatim raskinuli, veoma je teško izbaciti takvu osobu iz života jer morate da izbacite dve osobe: partnera i prijatelja.
Oboma je jasno da nakon veze, prijateljstvo nikad neće biti isto kao i pre nje i u tom slučaju je takođe potrebno malo vremena da provedete bez njega jer ako forsirate modifikovano prijateljstvo a niste dali vremena emocijama da se odmore, može se desiti da ga ne prebolite u potpunosti i da poželite da mu se vratite.
Ipak, nakon nekog vremena je moguće ostati prijatelj sa partnerom, ali samo pod uslovom da ste oboje postavili jasne granice; sami sa sobom i međusobne.
To prijateljstvo neće biti isto kao i pre i vrlo verovatno se nećete ni viđati kao pre, ali će vam odnos biti normalizovan i nećete imati problem da se pozdravite i popričate sa njim kad ga sretnete. I u tome nema ničeg lošeg.
Za kraj bismo voleli da istaknemo da je veoma ružno pričati loše o bivšim partnerima, koliko god vas oni povredili, a vi bili ozlojeđeni zbog toga.
Ako pričate loše o njima, postavlja se pitanje: „A zašto ste onda bili u vezi sa tako lošom osobom?“
Isto tako treba znati da niste sami u ovome i da će vam verovatno biti lakše ako se poverite nekom sa kim ste bliski i znate da će vas razumeti.
Zanima nas kakvo je vaše mišljenje o svemu ovome. Pišite u komentarima i podelite ovaj članak sa osobama za koje mislite da bi ih moglo zanimati da pročitaju.

Top 10 gramatičkih grešaka koje svakodnevno pravimo

Srpski jezik se smatra jednim od najtežih jezika na svetu, baš zato što ima veoma tešku gramatiku. Što se tiče čitanja, hvala bogu, Imali smo Vuka Karadžića koji je to pojednostavio do krajnjih granica, ali zato svu težinu čini njegova gramatika, Koja u nekim trenucima i nama pravi dilemu, a kamoli strancima koji pokušavaju da nauče srpski. Predstavljamo vam 10 gramatičkih grešaka koje većina ljudi svakodnevno pravi.

1.

Mnogi ljudi pišu spojeno „neznam, nemogu“ i tako dalje. Ali zapravo, glagoli se pišu odvojeno od rečce ne. Tako da će biti „ne znam i ne mogu“.
Postoje samo četiri izuzetaka od ovog pravila, a to su glagoli koji se pišu spojeno sa rečcom ne i to su glagoli: neću, nisam, nemoj i nemam.

2.

Mnogo puta se u govoru može čuti „u vezi sa tim“, ali zapravo, pravilno je reći „u vezi toga“. Dakle, ta konstrukcija nije praćena genitivom.

3.

Svakodnevno m možemo čuti izraze poput „ja trebam da, ti trebaš da, vi trebate da“3 Тачка Međutim, glagol trebati je bezličan, što znači da se ne menja po licima. Jedini pravilni izrazi su „treba da“, i koristi se za svako lice, ili „Trebalo bi“.
„Ja bi trebalo, ti bi trebalo, ili ja treba da, ti treba da“3 Тачка

4.

Mnogo puta ljudi govore ili pišu „ja bi voleo, Ti bi voleo, mi bi voleli, vi bi voleli“3 Тачка Međutim, glagol biti se menja po licima:
Ja bih, ti bi, on/ona/ono bi, mi bismo, vi biste, oni bi.
Tako da je pravilno reći „ja bih voleo, Ti bi voleo, mi bismo voleli, vi biste voleli“3 Тачка

5.

Jedna od najvećih dilema u srpskom jeziku je oko toga da li se pravilno kaže „šta ti hvali“ ili „šta ti fali“. Zapravo, pravilno je „šta ti fali“, jer ako bi bilo „hvali“, onda bi to trebalo da ima veze sa pohvalom. U svakom slučaju, najpravilnije je reći „šta ti nedostaje“, koliko god nam to čudno zvučalo.

6.

Mnogo ćete puta u govoru čuti naredbe poput „siđi dole“ ili „popni se gore“. Takva konstrukcija reči, naziva se pleonazam, a to je dodavanje suvišnih reči. Dovoljno je rećii samo „siđi“ ili „popni se“, jer niko ne može da siđe gore ili da se popne dole.

7.

Iako nam zvuči lepše i logičnije da se kaže „žurci“, u ovom slučaju ne dolazi do sibilarizacije, već ostaje k, Tako da će biti „žurki“.
Na žurki je bilo super.

8.

Ljudi često mešaju reči „jel“ i „jer. „Jer“ je veznik i Znači isto što i „zato“ ili „zato što“.
Na primer: dobila sam lošu ocenu, jer nisam dovoljno učila.
A što se tiče reči „jel“, to apsolutno nije pravilno. To je zapravo upitna rečca i njeni pravilni oblici su „je li“ ili „je l'“.

9.

Ljudi često pišu „idalje, upravu, uredu“3 Тачка Međutim, ove reči se pišu odvojeno. „I dalje, u pravu, u redu“. Ukoliko se napišu spojeno, dobijaju drugačije značenje.

10.

Ispred veznika „i“ se nikada ne stavlja zarez. Do ove zabune je došlo zbog povećane upotrebe engleskog jezika, u kome je to pravilo suprotno.

Nadamo se da će vam ovo biti od koristi.

Kako psihički izdržati ovu izolaciju?

Viđali smo mnoge objave na društvenim mrežama u kojima ljudi očajavaju, tvrdeći da ne mogu više da izdrže ovu izolaciju, sva ta ograničenja i da im je uopšteno dosta cele ove situacije; stoga smo odlučili da današnji tekst posvetimo upravo toj psihičkoj izdržljivosti.
Ovo je za sve nas jedan težak period, kako fizički, tako i psihički jer je sve došlo tako naglo i neočekivano. Mnogi ljudi su izgubili posao, deca ne idu u škole, a određene potrebne namirnice su slabije zastupljene u prodavnicama, gde su uzgred redovi kilometarski, a radno vreme znatno kraće.
Međutim, da li je to razlog da očajavamo?
Svaki put kada pomislite kako je ovo neizdržljivo, setite se da su naši roditelji, a pogotovo bake i deke, preživljavali mnogo gore situacije, počev od ratova, ekonomskih kriza i bombardovanja.
Ako ste se vratili iz inostranstva, pa morate da ostanete u izolaciji 14-28 dana, budite srećni jer ste zdravi. U ovo vreme, zdravlje je najveći blagoslov i treba ga čuvati, stoga je i ta izolacija uvedena samo zarad opšteg dobra, koliko god restriktivna bila.
Zar vam nije bolje da budete kod kuće nego u bolnici?
Ako ovo pak čita neko koga je zadesila ta nesreća da se zarazio ovim virusom, želimo im da ostanu jaki i nadamo se da će sledeći uputstva lekara, brzo ozdraveti.
Isto tako verovatno niste navikli da svi članovi porodice tako dugo budu na okupu, što vas dodatno razdražuje, koliko god voleli svoje najbliže.
Strpljenje i tolerancija su u takvim trenucima najbitniji, kako smo istakli i u prethodnom članku, stoga ne vičite na ukućane niti bilo koga, jer ćete time situaciju učiniti još neprijatnijom za sebe i ljude oko sebe.
Umesto toga, provedite kvalitetno vreme sa porodicom: igrajte društvene igre, gledajte filmove i tako dalje.
Radujte se što ste svi živi i zdravi i što imate krov nad glavom.
Ovo vam možda deluje čudno ili smešno, ali to je zato što smo navikli da takve stvari uzimamo zdravo za gotovo, što nam nimalo neće pomoći u ovakvoj situaciji.
Kad je reč o hrani i dugačkim redovima po prodavnicama, najvažnije je da hrane ima za sve, bez obzira na to što se teže dolazi do nje. Isto ovo važi i za maske, sredstva za dezinfekciju i ostale namirnice. Imajte na umu da ljudi širom sveta vredno rade kako bi nam sve to obezbedili pre ili kasnije.
Shvatite da postoje ljudi koji su u mnogo gorim pozicijama.
Možda će vam ovaj tekst zvučati previše grubo, ali verujte, postavljamo ga iz najbolje namere.
Objave u kojima ljudi tvrde kako ne mogu više, kako je ovo previše za njih i kako će se ubiti, zaista su alarmantne i inspirisale su nas da napišemo upravo ovakav tekst u nadi da ćemo vam ipak osvestiti pravu situaciju i objektivno stanje.
Ne tražite razlog za dodatnu frustraciju, već se potrudite da nađete ono što je ostalo dobro.
Svesni smo da je za to potrebno uložiti dosta truda i da nije uvek lako, kao i toga da se mnogi neće složiti sa nama, međutim, to je jedino što možemo, a negativni stavovi nikom nisu od koristi.
Naoružajte se strpljenjem, poštujte mere zaštite jer većim delom od nas zavisi koliko će brzo sve ovo da prođe.

Poruka svim ljudima

Dragi moji, kao što vidite, stvari se menjaju vrtoglavom brzinom. Pre samo par nedelja, slobodno smo šetali, išli u školu i na posao, ni ne sluteći da će za par dana sve stati.
I na Balkan dolazi taj kobni virus koji nam se dok smo o njemu slušali da je u Kini i ostatku Azije, činio tako dalekim, a onda pogađa i nas i počinje opšta panika.
Svet se deli na one koji paniče, idu po prodavnicama i kupuju i šta treba i šta ne treba, a ono što je potrebno kupuju u desetostrukim količinama i na one koje baš briga i ne dotiče ih ova cela situacija, ili bar tako izgleda.
Deca su se isprva radovala što neće ići u školu i ljudi što ne moraju na posao, uveden je i policijski čas, međutim, nakon par dana, svi želimo da se stvari vrate u normalu jer smo shvatili da imamo previše slobodnog vremena i da nam nedostaje život koji smo živeli do pre samo nekoliko dana, koliko god nam se tada činilo kao dobra ideja ostati kod kuće po ceo dan.
Međutim, ima ovo i svojih dobrih strana, a u ovakvim vremenima je potrebno ostati pozitivan i razmišljati racionalno jer ovakvo stanje se odražava i na našu psihu.
Planeta ponovo može da diše, labudovi i delfini su viđani u Veneciji, gde se nisu pojavljivali zadnjih nekoliko godina, jeleni po prirodnim rezervatima takođe. Da li je ljudima potreban samo jedan virus da pokaže koliko priroda pati zbog nas i koliko nas se ostatak živog sveta zapravo plaši? Ako ništa, naučićemo da više cenimo sve blagodati koje nam priroda pruža.
Imamo više vremena za porodicu-sada kada smo svi u svojim kućama, razgovarajte jedni sa drugima, gledajte filmove, igrajte društvene igre, tek onda shvatimo koliko smo zapravo malo razgovarali sa ljudima sa kojima delimo dom, sa ljudima koji bi trebalo da nam budu najbliži.
Posvetite se sebi. Sada je dobra prilika da pročitate onu knjigu za koju nikako niste mogli da nađete vremena, učite strani jezik, vežbajte da svirate neki instrument… Ima toliko toga što možete da radite.
Đaci, ne propuštajte predavanja, to što su u drugačijem obliku, ne znači da su manje bitna. Trudite se da budete obrazovani i što više saznate jer je znanje jedino što vam niko nikad ne može oduzeti.
Profesori, ne preterujte sa zadacima jer se sada očekuje da deca većinu toga odrade sama, a navikla su da gradivo savladavaju uz vašu pomoć i pomoć kolega iz razreda. I za njih je ovo novo i nemojte ih opterećivati preterano; ni rad na računaru koji je u ovom slučaju neophodan, nije toliko zdrav, stoga se potrudite da smanjite obim gradiva i zadataka koje im zadajete.
Sigurno ste mnogo puta čuli da treba da perete ruke i obratite više pažnje na higijenu. Ne sumnjam da smo svi to i svakodnevno radili, ali sada, pošto je higijena jedna od najboljih zaštita od virusa, budite još pažljiviji.
Trudite se da se hranite zdravo i unosite što više vitamina u svoj organizam. Pijte ččajeve, jedite voće i povrće. Imuni sistem je od suštinske važnosti uvek, a posebno sad.
Bake i deke, ostanite kod kuće, rešavajte ukrštene reči, čitajte i gledajte televiziju, neka vam mladi pomognu sa nabavkom namirnica.
Mladi, to je posao za vas i još važnije, znam da je paradoksalno, ali najveću ljubav ćete pokazati prema starijima ako sada ne provodite vreme sa njima, kako im ne biste preneli virus koji svi potencijalno imamo.
Poštujte pravila jer ćemo jedino tako sprečiti širenje zaraze i povećanje broja obolelih.
Biti zdrav je u ovom trenutku najveći blagoslov, stoga čuvajte vaše zdravlje što je bolje moguće.
Većina već postaje nervozna ili frustrirana zbog cele ove situacije, ali pokažite malo više strpljenja i tolerancije prema drugima, u ovom trenutku nam je hladna glava najviše potrebna.
Ne paničite, time ćete samo napraviti još goru situaciju. Znajte da panikom nećete doneti ništa dobro, a stvari se odvijaju svojim tokom, mimo naše volje.
Ukažite pomoć svima kojima je potrebna, u ovakvim vremenima se vidi ko je kakav čovek.
Vrlo je ružno i žalosno što maske koje su koštale tridesetak dinara, sada koštaju sto dinara, samo zato što su nam potrebne. Isto važi i za sve ostale namirnice koje su nam sada najpotrebnije.
Isto tako je sebično da neko za sebe dograbi deset džakova brašna, a da za nekoga ne ostane ni jedan.
Ono što me je posebno obradovalo jeste balkanski humor i vedar duh koji naš narod pokazuje čak i u ovakvim vremenima; viđala sam dosta parodija i viceva na temu čitave ove situacije.
Neki će reći kako je bezobrazno i bezobzirno šaliti se na tu temu, ali ja verujem da nam je to malo pozitive potrebno u ovom trenutku.
Ništa ne traje zauvek, stoga će i ovo proći, nadamo se što pre, te da će se čitav svet vratiti u normalu i da će naši državljani iz inostranstva ponovo moći da dođu i posete svoj dom i rodnu zemlju.
Takođe je vrlo važno da na sve ove restrikcije ne gledate kao na oduzimanje slobode i nepoštovanje osnovnih prava; sve je postavljeno samo kako bismo se što više zaštitili i proći će.
Sve pohvale medicinskim radnicima, radnicima u prodavnicama, volonterskim organizacijama i još mnogim drugim preduzećima koje u ovom teškom i rizičnom periodu, rade punom parom, zarad opšteg dobra.
Ostanimo jaki, zdravi,, plemeniti i strpljivi.
Čuvajte se!

Srce ili razum, čime se češće vodite?

Naša ličnost je mnogo kompleksnija nego što isprva možemo da zamislimo, stoga ćemo danas malo pričati o tome.
Pre svega, moramo da shvatimo da čak ni mi sami nekad sebe ne poznajemo dovoljno. Tu su naša svest i podsvest, čiji rad nam nije ni upola poznat.
Jedna od glavnih podela je na srce i razum. Ova podela je često uzrok unutrašnje borbe sa kojom smo se svi susreli.
Zamislimo sledeću situaciju:
U prodavnici smo videli nešto što nam je potrebno i jako nam se sviđa, bio to novi telefon, cipele ili bilo šta drugo, međutim to što smo zapazili je jako skupo. Naše srce nam kaže: „Lepo je, što da ga ne uzmem“, dok razum kaže kako je suviše skupo i kako ćemo sigurno naići na nešto jeftinije.
Kako ćemo da postupimo, zavisi upravo od toga koji glas je u tom trenutku jači.
Sigurno ste svi nekad prisustvovali raspravi više različitih glasova u vašoj glavi. Ne, ne govorimo o šizofreniji, ovo su normalne pojave jer svako ko može da razmišlja, upravo pomoću takvog procesa donosi odluke i to je sasvim u redu.
Nekad te borbe mogu da nas frustriraju jer se ili vode previše dugo bez ikakvih rezultata, ili za oba postupka imamo dovoljno dobre razloge i jednostavno ne znamo na koji način da odlučimo.
Nekad čak usled te frustracije donesemo pogrešnu odluku, zato se govori da se odluke ne donose kad smo besni ili tužni. Staloženost je jako bitna.
Evo još jednog primera:
Jako vam se sviđa neka osoba, ali vi ne želite da joj priđete iz straha da vas ne odbije. Onda srce kaže: “Jako mi se sviđa, bilo bi lepo da je bolje upoznam”, a razum govori kako postoji šansa da budemo povređeni, kako to može negativno da utiče na naše samopouzdanje i pita nas da li je vredno rizika.
Verovali ili ne, naša profesija ponekad zavisi od toga da li se češće vodimo srcem ili razumom, pa tako advokati i sudije ne mogu da budu oni koji češće slušaju svoje srce.
To moraju da budu ljudi koji će takoreći isključiti emocije i razmišljati potpuno racionalno.
Ako se pitate šta je bolje, oba su ponekad korisna. Na primer, oni koji rade sa decom, potrebno je da se vode srcem jer će tako mnogo lakše pristupiti njima i njihovim problemima.
Ja se lično češće vodim razumom jer verujem da je srce sklonije pravljenju grešaka.
Međutim, kad je u pitanju izbor partnera na primer, on se ne može birati razumom, jer ako nema ljubavi koja se oseća, to onda nije dobar izbor.
Najbolje je kad se slože srce i razum; jedino ćemo tad osećati sklad i sigurnost da smo doneli pravu odluku.
Znajte da ako razum i srce nisu u skladu, šta god da izaberemo, neko vreme ćemo imati dilemu da li smo dobro postupili i da li je možda bolje da smo izabrali onu drugu opciju.
Međutim, čim smo se odlučili za tu opciju, koja god bila, duboko u sebi znamo zašto smo upravo nju izabrali, stoga nemojte da se preterano opterećujete time, iako sam svesna da ni to nije lako.
Razmislite, koje osobine kod vas dominiraju?
Da li se više vodite srcem ili razumom?
Pišite nam.

Da li novac zaista kvari ljude?

U prethodnom članku smo govorili o današnjim razlozima za ulazak u vezu ili brak i kao jedan od njih, a možda i najglavniji na žalost, naveli smo novac. Stoga bih želela današnji tekst da posvetim upravo novcu.
Da li je novac bitan?
Iskreno govoreći jeste. Novi svet i politika su napravljeni tako da se sve zasniva na novcu, pa tako oni koji imaju više novca, lakše mogu da dođu do boljih lekova i operacija, te su samim tim i zdraviji, mada ne nužno. To pokazuje da je u današnjem svetu čak i zdravlje moguće na neki način kupiti novcem.
Ko ima više novca, može da putuje, vidi svet, kupuje skupu odeću i samim tim uživa više u čarima koje ovaj svet nudi.
Nažalost, oni koji nemaju dovoljno novca, neretko se suočavaju sa problemima poput toga da zbog nedostatka sredstava, nisu uspeli da upišu željeni fakultet ili im je radno mesto uzeo neko ko je potplatio poslodavca, te tako mogu ostati i bez posla.
Ko ima novac, ima i vlast, a ko ima vlast, ima i uticaja, te se mnogo puta vođa jedne države ili zajednice bira prema bogatstvu, a ne pameti.
Ovo nije dobro ali je tako.
Novac jeste bitan, ali nije najbitniji; daleko od toga.
Ne može se sve kupiti novcem, suprotno onome što mnogi danas misle.
Na primer, ljubav se ne može kupiti novcem jer ako vas neko voli samo zbog novca, to onda i nije prava ljubav.
Nije redak slučaj da su deca bogatih ljudi nesrećna iako imaju najskuplje telefonee, igračke, automobile i sve što požele.
Kad ih drugi pitaju šta im fali, bez razmišljanja će reći ljubav. Fali im vreme koje nisu proveli sa svojim roditeljima. Ljubav se ne može kupiti poklonima, već vremenom i razumevanjem koje roditelji izdvajaju za decu, što mnogi ne čine jer im karijera i njihovi privatni životi oduzimaju suviše vremena po njihovom mišljenju ili ni sami nisu u stanju da uvide problem, te misle da njihovoj deci nedostaje nešto drugo, da ih hvata pubertet ili da su ih previše razmazili.
Ima pak onih koji posedujući novac, upropaste sebe.
Odaju se porocima, kocki i počnu da rasipaju novac. To je češći slučaj kod onih koji su do tada živeli sa malo novca, pa se novac odjednom našao kod njih, ali tu naravno postoje izuzeci, kao i u svemu.
Međutim kako pogotovo kod nas na Balkanu nije bogzna kakvo finansijsko stanje, novac je mnogima nažalost prepreka.
Kod nas se za razliku od većine država, studiranje plaća, pa mnogi koji imaju jako puno talenta i želju za učenjem, jednostavno nisu u mogućnosti da iskoriste svoju nadarenost.
Tačno je da država daje budžet, ali on nije ni približno dovoljan da se sva vredna i talentovana deca željna znanja, usmere na pravi put.
Dragi moji, nije sve u novcu i svet je daleko izopačeniji ako ga posmatrate samo iz materijalnog ugla.
To što novac ima znatno širu primenu nego pre, ne znači da je vredniji u svakom smislu te reči. On dođe i prođe, stoga nemojte puno žaliti za njim.
Isto tako, vrlo je važno da znate kako pametno da utrošite novac, jer će vam jedino tako doneti dobro.
Ako vam novac služi za kockanje, drogu, alkohol… Onda je novac loš po vas.
Međutim, ako ga koristite da biste putovali i razgledali svet, upoznavali druge narode i kulture, trošili ga u humanitarne svrhe, onda je taj novac vredan i veoma je lepo utrošen.
Dakle, nemojte se odricati novca samo zato što postoji mišljenje da može pokvariti ljude, naprotiv, cenite sve što imate i što vam se pruža.
Pohlepa je jedan od sedam smrtnih grehova, stoga trošite novac promišljeno i umereno.
Ne rasipajte novac, setite se da postoje ljudi kojima je mnogo potrebniji I zato cenite ono što imate ili ukoliko ste u mogućnosti, dajte ga nekom kome je potrebniji. Ne kvari novac ljude, ljudi su ti koji odlučuju kako će da raspolažu njime.

Šta se krije u pozadini današnjih brakova i veza?

Kada je bio Dan zaljubljenih, objavljen je tekst u kome smo govorili o njemu pa samim tim i malo o ljubavi, ali u današnjem članku ćemo sagledati veze iz malo drugačijeg ugla.
Hajde da vidimo šta se krije u pozadini naizgled srećno zaljubljenog para.
Da li je uzrok svakog stvorenog odnosa ljubav?
Nažalost nije, pogotovo u današnje vreme kada se više cene neke druge vrednosti, pa su one i umnogome postale i prioritet za vezu i brak.
Kada je to tek počelo da se razvija, ljudi su se stideli toga, javljala se griža savesti, dok je danas to postalo normalno i ljudi se ne ustručavaju da otvoreno pričaju o tome.
A kakve su to druge vrednosti?
Jedna od najrasprostranjenijih pojava današnjice jeste brak iz interesa.
To vuče korene iz mnogo ranijeg perioda kada su se brakovi ugovarali, uglavnom iz čistog interesa njihovih porodica, a mladi se nisu ništa pitali, niti su imali izbora.
Bilo je skoro zabranjeno i sramota venčati se sa osobom koja je na nižem društvenom položaju.
Mladi su se bunili i na kraju je ovakvo sklapanje brakova u većini zemalja iskorenjeno, samo je danas brak iz interesa dobio drugačiju formu.
Ljudima nije dovoljno da im partner bude dobar karakterno, već je prioritet da je lep, nosi markiranu odeću, da se lepo oblači i da ima para. Pretpostavlja se da je ovakva psihologija delimično nastala zbog toga što mladi ljudi sve više osećaju krizu i nemaštinu u svetu i to rade iz sopstvene nesigurnosti ili želje da imaju što bolji i lepši život, pa usled toga zaboravljaju na ljubav, odnosno ostavljaju je po strani.

Nije strano da se mnogi danas vode razmišljanjima poput ovih:
“Vidi ga kako je lep, sva odeća mu je markirana i ima stila. Vidi se da ima para. Što ja ne bih bila sa njim?
Iz ovakvog primera se vidi da mnogi tim očima posmatraju brak i vezu, i da skoro pa zapostavljaju ljubav.
Naravno, kod mnogih tako spojenih parova se kasnije i rodi ljubav, ali je svejedno loš početak.
Ima mnogo primera gde veza jednostavno nije mogla da funkcioniše zbog loše finansijske situacije. Razumljivo je da je u današnje vreme novac potreban, ali ako se dvoje ljudi dovoljno vole, boriće se zajedno i neće da dozvole da im finansijska situacija stane na put.
Problem je u tome što ljudi misle da su time učinili nešto dobro za sebe jer su povećali svoj životni standard i ne osećaju se loše zbog toga.
Uzmimo za primer jedan par. On je bogat, živi u izobilju, ali mu karakter nije baš za pohvalu, a ona je lepa i svesna je da i ona ima šta da ponudi njemu za uzvrat.
Problem je u tome što ovakve veze često nisu dugotrajne, a one koji su bogati baš i nije previše briga jer im je bitno samo da je neko uz njih, ma iz kog razloga to bilo. Ponovo kažem, čast izuzecima.
Pogotovo ovde na Balkanu, stranci su veoma aktuelni i privlačni našim ljudima, pa ako slučajno sretnu nekoga ko živi u Nemačkoj na primer, pa još i da je lep, poći će za njega/nju samo zbog papira. Mnogi brakovi sse samo radi toga obostrano i svesno sklapaju i završavaju se nakon tog procesa, dok se drugi ipak na kraju održe.
O kombinacijama i da ne govorim. Mnogi svesno žele I pristaju da budu sa nekim samo na jednu ili više noći i to isključivo radi zadovoljavanja svojih potreba, što je po mom mišljenju jedan od sramnih postupaka.
Mnogim devojkama je privlačno kada vide da se neko vozi u nekom skupom automobilu, ako je ćelav ili kriminalac. Svakako da i oni imaju dušu i da zaslužuju da ih neko voli, ali činjenica da loše stvari poput kriminala privlače nekoga, je zaista poražavajuća; iako je naravno, sve to lični izbor.
Međutim, većina je i svesna da je recimo kriminal loša stvar, ali u osnovi kriminala jeste bogatstvo, što se opet svodi na novac, a ne na kriminal sam po sebi.
Da li je moguće da su ljudi zaboravili kako se voli i da u svemu traže nekakvu korist, a retko šta rade iz dobre volje?
Ako pogledamo naše bake i deke ili uopšteno te starije generacije, vidimo da je u to doba bilo mnogo manje razvedenih i samih ljudi, da je poštovanje partnera bilo mnogo izraženije i veće. Danas imamo svu slobodu da biramo i upoznajemo ljude iz celog sveta, ali uprkos tome su mnogi ljudi nesrećni u braku, razvedeni ili sami. Šta se dogodilo?
Desilo se upravo to da su se vrednosti malo poremetile, da su pogrešni ljudi postavljeni za idole, a virtuelni svet nudi prividno savršenstvo koje kad se uporedi sa paralelnim svetom, izaziva nezadovoljstvo.
Na sreću, I dalje postoje dobri ljudi širom sveta, pa i kod nas, ljudi koji znaju da vole i poštuju ljude oko sebe i imaju srećnu i funkcionalnu porodicu, ljudi koji ni u najtežim situacijama nisu ostavili voljenu osobu.
To je za pohvalu, a ovaj članak je napisan upravo iz razloga što je sve više onakvih ljudi kakvi su opisivani u prethodnim redovima.Na vama je da izaberete kom ćete skupu pripadati, ali znajte da je uvek lepše okružiti se ljudima koji vas istinski vole, cene i poštuju.

Šta mladi danas sve ređe praktikuju, a od suštinskog je značaja za zdrav i kvalitetan život?

Sigurno ste i vi već primetili kako sve više mladih ima problema sa vidom, ravnim tabanima, krivom kičmom, gojaznošću, glavoboljom, nesanicom i sličnim problemima.
Mnogi to povezuju sa prekomernim korišćenjem mobilnih telefona, kompjutera, televizora i uopšteno, previše nekvalitetno provedenog vremena. U tome možda i ima istine, a tim pre što su mladi prestali da se bave svakodnevnim aktivnostima koje pomažu telu da ostane mlado, a duhu da ostane pozitivan.
Razmislite, iako nam je bilo koja informacija lako dostupna i do nje se može doći u svega nekoliko klikova, deca su često frustrirana, agresivna i nesrećna.
Šta se dešava sa mladim ljudima?
Ovo o čemu ćemo u nastavku teksta govoriti, ne odnosi se na svakog pojedinačno, čast izuzecima, ali se odnosi na mlade u globalu.
Aktivnosti kojima su se prethodne generacije više bavile i samim tim bile mnogo zdravije:
Sport: imamo i danas dobrih sportista i mladih talenata, ali ih je mnogo manje nego pre, ako deca i imaju talenat, on ostaje duboko skriven jer deca nisu motivisana i nemaju ni želju ni volju da se bave sportom. Kod većine je izgovor kako nemaju vremena za sebe, kako ih škola previše obavezuje, ali istina je da dan traje dvadeset i četiri sata, što je sasvim dovoljno za sve što želimo. Ključ je samo u dobroj organizaciji, kao što smo govorili u nekom od prethodnih članaka.
Opšte je poznato da nakon dvočasovnog treninga, pa čak i manje, dete se oslobađa negativne energije, umorno je pa će samim tim i lakše da zaspi, te će problemi sa spavanjem biti ređi, a san zdraviji, što će rezultirati bolju produktivnost i koncentraciju u toku dana.
Druženje: kako su se načini komunikacije izmenili, tako se umnogome promenio i oblik druženja. Tako nije redak slučaj da dete provodi vreme ispred malih ekrana, tvrdeći kako se onlajn druži sa prijateljima. To nije loše kad se uzme u obzir da su nam dragi ljudi daleko i da znamo da postoji mogućnost da se čujemo, pa čak i gledamo preko kamere, ali takva vrsta druženja nikad neće moći da zameni viđanje osobe uživo. Ljudi zaboravljaju da komuniciraju sa drugim ljudima iz njihove sredine, kad se prijatelji nađu u kafiću, nije redak slučaj da svako od njih povremeno ili čak konstantno proverava svoj telefon. Time je došlo do toga da imamo sve više antisocijalnih ljudi, nesposobnih za komunikaciju uživo, a čest problem je navodni nedostatak tema za razgovor, što je našim roditeljima i bakama i dekama bilo nezamislivo.
Odlazak u prirodu: Mnogi čak ni ne primećuju lepote prirode kojima su verovatno okruženi. Previše se vremena provodi kod kuće, spava se do kasno, a isto tako kasno se i odlazi na spavanje. Mladi neretko prespavaju jutro, za koje se zna i narodna izreka kaže da je pametnije od večeri i da je najbolji deo dana. Ne samo to, nego retko kome padne na pamet da ode u park, sedne na klupu i čita knjigu ili se jednostavno opusti. O jednodnevnim izletima u prirodi i da ne govorim. Ta tradicija kao da odlazi u zaborav. Tempo života je brz, ljudi jedva čekaju vikend da bi ga preležali i odmorili se, ali u većini slučajeva, sam odlazak u prirodu predstavlja svojevrsan odmor i opuštanje. Sunce i priroda nam daju pozitivnu energiju, i pozitivno utiču na naš imuni sistem. Međutim, mladima je često izgovor kako bi oni izašli, ali nemaju sa kim.
Pa čak i da nemate, ljudi, za šetnju vam nije uvek potreban partner. Krenite sami, razbistrite svoje misli, a ako još nađete i nekoga ko bi vam pravio društvo, još bolje.
Nemojte da stavite slušalice u uši i time se ograđujete od spoljašnjeg sveta. To možete i kod kuće. Okružite se zvucima prirode i uživajte u njoj.
Hor, folklor, gluma, borilačke veštine, književni i likovni klubovi, toliko kulturnih dešavanja koje oni prave, bioskop, pozorište… Za mnoge od tih dešavanja ljudi ni ne znaju da se odigravaju u njihovom gradu jer ih ne interesuje.
To je šteta jer takvi događaji i skupovi oplemenjuju dušu, razvijaju empatiju i toleranciju ka sklonostima drugih, kao i vašu priliku da se iskažete, odnosno otkrijete i pokažete u čemu ste dobri ili radite ono što volite.
Balet, opera, mladi ljudi imaju odbojnost i nerazumevanje prema ovakvim stvarima. Kad slušaju operu, neretko pomisle: „Šta li vrišti ova? Ja to ne bih radio ni da mi plate“, kada neko recituje izražajno, biva okarakterisan kao zamajani štreber koji se previše uživeo u svoju ulogu i slično. A ista ta deca, sa interesovanjem slušaju pesme o mafiji, parama, drogama i kurvama.
Radije ćemo gledati film preko netfliksa ili na televiziji nego da dajemo pare za bioskopsku kartu. Tačno je da nam je sadržaj mnogo dostupniji i po manjoj ceni, ali ništa ne može da zameni doživljaj gledanja filma na platnu.
Ovo su samo neke od stvari koje su se drastično izmenile i to na našu sopstvenu štetu i štetu našeg društva.
Znam da će mnogi mladi sa prezrenjem čitati ovaj tekst, ali znajte da istini nekad treba pogledati u lice, a i naučiti da poštujete tuđa mišljenja. Nemojte nesmotreno prezreti tekst koji čitate, već razmislite kao zreli ljudi, razmislite o svojoj budućnosti i onome što želite za sebe. Ne dozvolite lenjosti da vas pobedi i negativnim stavovima da utiču na vas. Setite se izreke: „Kakve su vam misli, takav vam je život“. Ovo nije filipika o novim naraštajima i svemu što rade, ovo je jednostavno tekst o tome šta su mladi uglavnom prestali da rade, a od suštinske je važnosti.
Ako se barem jedna osoba koja pročita ovaj članak odluči da napravi neku pozitivnu promenu u svom životu, cilj ovog teksta je ispunjen.

Dan zaljubljenih, za svakog po nešto

Ovih dana se takozvana ljubavna euforija dosta zahuktala, s obzirom da iako je prema pravoslavnom kalendaru danas, 14. februara praznik Sveti Trifun i kod nas ne postoji Dan zaljubljenih, mnogi ipak žele da ga obeleže jer imaju partnera i smatraju da bi bilo lepo obeležiti taj dan sa njim i pokloniti mu pažnju.
I dok se mnogi raduju i užurbano trčkaraju po prodavnicama u želji da za svog partnera kupe što lepši poklon kako bi se sutra radovali njegovom osmehu i sreći kada ga bude video/, drugi su potpuno ravnodušni prema tome jer još uvek nisu našli odgovarajućeg partnera.
Neki su ravnodušni, dok drugi koji nemaju partnera, prosto počinju da se pitaju šta sa njima nije u redu.
Nema to veze sa Danom zaljubljenih, mogu oni to da se zapitaju i bilo kog drugog dana, ali je tog dana prosto sve u znaku ljubavi i nekako je više izraženo.
Ako uzmete telefon i bacite pogled na internet, svuda oglasi o „ljubavnim ponudama i popustima“, slatke ljubavne sličice i poruke za svog partnera, svaka treća slika na Instagramu je slika osobe sa njenim partnerom.
Kad to više ne možete da podnesete, odlučite da izađete napolje, a tamo još i gore. Na svakom uglu prodavci plišanih igračkica i srca, cveća i čokoladica, šljašteće reklame kako treba kupiti sve naj za svoju devojku ili dečka, a na svakom koraku se mogu videti zaljubljeni parovi kako šetaju držeći se za ruke, grle se ili čak ljube.
To nekim osobama koje nemaju partnera ili su skoro raskinule, može biti iritantno jer ih podseća na ljubav a još nisu preboleli prethodnu ili se prosto osećaju usamljeno jer većina koje poznaju su otišli da provedu dan sa partnerom.
Dragi moji, ne očajavajte. Dobra vest je da verovatno nema ništa pogrešno u vezi vas nego jednostavno još niste naišli na pravu osobu, ili ako ste skoro raskinuli, treba vam vremena da se oporavite.
Iako je lep osećaj ljubavi i kad znate da ste voljeni, setite se da nije sramota biti sam, uostalom bolje da budete sami, nego da ste u vezi sa osobom koja vas ne čini srećnima I zadovoljnima ili u vezi koja prosto ne funkcioniše.
Držite do sebe i neka vas to što nemate partnera ne zabrinjava, sve dolazi u svoje vreme i kad se najmanje nadamo. Na svetu ima preko sedam milijardi ljudi,, što znači da u generacijama ima i više nego dovoljno izbora, samo ćete možda morati da sačekate da naiđete na pravi.
A evo par reči i za zaljubljene:
Nadam se da ste srećno zaljubljeni i da dobijate puno ljubavi i poštovanja od svojih partnera. Isto tako i vi treba da pružite ljubav partneru i pokažete mu da vam znači. Kao što biljke treba zalivati da bi preživele, tako i ljubav zahteva negu. Da bi ljubav nastavila da gori u vašim srcima, potrebno je pre svega da i vi sami istinski volite i poštujete svog partnera, da ga ne napuštate i budete mu podrška i oslonac čak i u teškim situacijama, da budete tolerantni i strpljivi, da pokažete razumevanje i budete spremni da napravite određene kompromise sa vašim partnerom.
Podrazumeva se da i vi sve to isto očekujete od partnera.
Ipak, ljubav je bitan i neizostavan deo naših života, iz ljubavi smo nastali, s ljubavlju i stvaramo. No, ako se pak osećate zabrinuto i stresirate se jer biste svom partneru želeli da poklonite nešto, a nikako ne možete da smislite šta, moj iskreni savet je da se opustite. Šta god da smislite, vaš partner će verovatno biti zahvalan i svideće mu se to što ste napravili.
Nekad i mali znaci pažnje mogu biti velika uspomena. Poklon ne mora da bude materijalne prirode, jednostavno odvedite partnera na neko lepo mesto i uživajte.
Provedite vreme zajedno, nema lepšeg poklona od toga.
Čak i samo neka lepa i iskrena poruka, kreativno napisana i poklonjena, može biti savršen poklon i dokaz ljubavi.
Ovo je vaš dan i iskoristite ga što bolje možete. Uživajte i provedite vreme sa svojim partnerom koje ćete posle dugo dugo pamtiti.
Međutim, kad je reč o ljubavi i poklonima, znajte da ako se dvoje zaista vole, svaki dan će im biti kao dan zaljubljenih. Ljubav ne treba poseban dan da bi se istakla, niti poseban povod, jednostavno uživajte sa svojim partnerom, voli te ga I poštujte, poklanjajte mu pažnju svakog dana I trebalo bi da budete srećni.
Slušajte svoje srce, ono će vam reći ko je prava osoba za vas.
Pišite nam: kakvi su vaši stavovi u vezi Dana zaljubljenih?
Ako imate partnera, kako planirate da ga proslavite?
Ako nemate, kako se osećate povodom toga?

Oproštaj, od čega sve zavisi hoćemo li oprostiti nekome?

Ljudima kojima su više-manje poznata hrišćanska načela, poznato je da je oproštaj jedna od bitnih stvari kojih svako treba da se pridržava. Propoveda se da ćemo i sami biti duhovno stabilniji i mirniji ako praštamo drugima jer samim tim oproštajem, mi se oslobađamo negativne energije, osvetoljubivosti i besa koji bi u nama nastavio da se rasplamsava kad bismo se setili nepravde koja nam je učinjena.
U suštini, ovo načelo je dobro, ali nažalost, mnogi su svedoci toga koliko su se svet, odnosno ljudi izopačili i mnogo je onih koji će stalno iskorišćavati tuđu dobrotu, iskrenost, milosrđe ili dobru volju, stoga se ne može baš sve oprostiti, uz dužno poštovanje religiji.
Normalno da svi imamo različita osećanja i prag tolerancije za koji je poželjno da bude što viši jer u životu smo stalno prinuđeni da pravimo kompromise kako bismo funkcionisali, ali isto tako se mora jasno utvrditi njegova granica.
Vrlo je bitno da poštujete sebe i ne dozvoljavate da vas drugi ponižavaju i iskorišćavaju.
Ukoliko vas neko ismeva ili pokušava da manipuliše vama, trebalo bi da tome stanete na put. Ima različitih oblika ovih pojava; neke su blaže, a neke pak ozbiljnije i u zavisnosti od toga odlučujemo hoćemo li nekome oprostiti.
Koji sve faktori mogu da utiču na našu odluku o pružanju druge šanse nekome?

Pre svega, zavisi od toga ko vam je učinio nešto loše. Ako je to osoba koja vam jako znači, sa jedne strane će te joj lakše oprostiti upravo zato što vam je stalo do nje, dok će i razočaranje biti utoliko veće, što vam osoba više znači. Ne kaže se bez razloga da je tanka granica između ljubavi I mržnje, pa u tom slučaju može da se desi i upravo suprotno. Naime, da vam je bilo ko uradio tako nešto, ne bi vas toliko pogodilo, ali pošto je to uradila osoba koja vam znači, mnogo vam je teže palo. To je takoreći mač sa dve oštrice.Isto tako zavisi i od toga šta vam je ta osoba učinila. Ukoliko ste saznali da vam je na primer voljena osoba pričala loše iza leđa ili vas prevarila, sigurno vam neće biti svejedno, no mnogi će preći čak i preko toga.
U takvim situacijama obično želimo da čujemo objašnjenje krivca zašto je to uradio/la i ako je dovoljno dobro, i ono može da bude pomoćni faktor pri odlučivanju da li ćemo dati osobi koja nas je povredila drugu šansu ili ne.
Laži su takođe jedna od krupnijih stvari koje su jako teške i loše za naš odnos i naša odluka takođe može zavisiti od toga koliko je laž bila krupna ili čak i od toga koliko dugo nas je osoba lagala.
Kad je reč o lažima, više o tome možete da pročitate u članku koji smo već obradili.

https://lifecoachcom7.wordpress.com/2020/01/16/lazi-i-njene-posledice-da-li-je-iskrenost-uvek-najbolja-opcija/

Ne samo objašnjenje, već u tim trenucima želimo da nam se osoba koja nam je učinila nešto nažao izvini, ili bar pokaže da joj je žao zbog toga što je učinila. To neće moći da izmeni prošlost, ali će nama biti lakše da pređemo preko toga.
Istina je da mnogi imaju problem da progutaju ponos i izvine se kad treba, iako su svesni toga da su pogrešili, što svakako nije dobro jer će to samo pogoršati odnos između tih osoba. Ako vam je zaista žao zbog nečega što ste učinili i želite da vam osoba oprosti, pokažite joj da vam je žao. Jedno izvinjenje vam neće skinuti krunu s glave, mada se mnogi ljudi boje da se izvine, upravo iz razloga što se boje da osoba neće prihvatiti njihovo izvinjenje i da su takoreći bez razloga progutali ponos.
Naravno, bitnu ulogu igra i to koliko puta vam je osoba učinila nešto nažao.
Kad neko pogreši prvi put, većina nas će više-manje preći preko toga, nadajući se da voljena ili bliska osoba neće ponavljati svoje greške, pa čak I ako se još jednom ponovi. Međutim, ako se slične greške stalno ponavljaju, posle nekog vremena će većina shvatiti da je besmisleno davati još jednu šansu ako je osoba hiljadu prethodnih prokockala zajedno sa vašim poverenjem.
Nekad čak savest krivca bude toliko jaka, da on sam sebi to ne može da oprosti, iako ste mu vi u suštini već oprostili, no ipak mu bude lakše kad zna da je dobio još jednu šansu. Jedan od poznatijih fenomena je osećaj radosti nakon saznanja da nam je osoba oprostila.
Takođe će se nekad javiti unutrašnja borba u nama samima oko toga treba li ili ne treba da oprostimo, pa srce je već prešlo preko svega, dok razum poručuje da ne budemo naivni. Zapamtite, u ovom slučaju, srce igra glavnu ulogu jer je oproštaj zasnovan na emocijama, koliko god neki mislili suprotno.
Laži, prevare, izdaja, nepoštovanje I podsmevanje-sve su to stvari preko kojih ljudi teško prelaze, stoga pazite kako se ponašate prema bližnjima.
Dakle, neka od pitanja od kojih zavisi vaša odluka da oprostite i date šansu prijatelju, članu porodice ili voljenoj osobi mogu biti:
Ko je to učinio?
Šta je učinjeno?
Iz kog razloga je osoba to učinila?
Koliko često osoba ponavlja greške?
Da li se kaje zbog toga?
Čitav ovaj sled pitanja i odgovora na njih se smenjuje i obrađuje u našem mozgu pre nego što donesemo odluku, a većina nas u trenutku besa, ljutnje, tuge, frustracije ili povređenosti, neće čak ni opaziti kakvu ulogu igra njegova podsvest da bi došla do prave odluke, dok je kod drugih pak svest o tome malo više razvijena, pa se i sami zapitaju. U tu svrhu je i napisan ovaj članak.